По доласку у Сентандреју, гости су, поред осталог обишли бисту Јакова Игњатовића и српски трговачки крст на главном тргу, а окупљени су имали прилику и да уживају у стиховима наших песника везаним за Сентандреју и сеобу. Организатор манифестације била је Српска самоуправа у Будимпешти на челу са Мирком Митром Кркељићем.
Добро је што станујем близу трга Баћањи. Ова локација се показала као стратешка када се ради о путовањима везаним за српске празнике у Мађарској. Одавде сам летос кренуо на пут с Помазлијама на манастирску славу у Грабовцу, а прошле суботе, 15. новембра, овде сам се укрцао на бродић који је, на палуби са Србима из Будимпеште и околине, па и села Деске кренуо пут Сентандреје, у оквиру обележавања празника „Дан сеобе“. Та сада већ традиционална манифестација у организацији Српске самоуправе у Будимпешти – уз подршку Самоуправе Срба у Мађарској – подсећа нас на историјски догађај из 1690. године, симболично пратећи пут српских сеоба. Организује се трећег викенда у новембру, јер су тада, према историјским изворима, српске избеглице стигле у Сентандреју.
Током пловидбе ка Сентандреји пригодан говор одржао је Мирко Митар Кркељић, председник ССБ, у име организатора. Путнике је развеселио оркестар Радована Марића, а на броду је био приређен и програм инспирисан сеобама и историјом Срба у Мађарској, који је водила Јована Већич. Стихове Петра Милошевића рецитовали су српски гимназијалци из СОЦ Никола Тесла, Павле Мацановић, Андреа Брезић, док је Виолета Цветковић рецитовала своје песме.
Гости на Дану сеобе били су Милован Мирков, директор општинске библиотеке у Жабљу, његова помоћница Анђелка Миловац, као и Варја Нешић, организатор програма у библиотеци. Присуствовали су и представници свештенства Митрополије бачке, о. Пера Анђелић и о. Никола Темеринац, као и Милана Каназир, заменица председника жабаљске општине.
По доласку у Сентандреју, гости су обишли бисту Јакова Игњатовића и српски трговачки крст, а током шетње је о српским историјским траговима у Сентандреји говорио Борислав Рус. Окупљени су имали прилику и да уживају у стиховима наших песника везаним за Сентандреју и сеобу. Након тога, госте је дочекао организовани ручак у српском ресторану „Корнер“.
Повратак у Будимпешту протекао је у знаку српске песме, музике и плеса. Атмосфера је била одлична, а посебно су се истакли Мирко Митар Кркељић и Тибор Ембер који су и сами запевали, уз пратњу расположеног оркестра.
Учешће на овој пловидби омогућило је и да чујемо утиске самих учесника. Председница Самоуправе Срба у Мађарској Јованка Ластић подсетила је на историјски значај овог окупљања. „Сеоба Срба је темељни догађај који одређује идентитет српске заједнице у Мађарској, јер је управо тадашњи талас довео највећи број наших предака на овај простор и обезбедио им аутономију у црквеном и просветном животу. Сентандреја је с разлогом прозвана Северном Атином, јер су се овде први пут појавиле многе институције српске културе, укључујући и препарандију из 1830-их, а у Пешти Текелијанум, где је основана и Матица српска. Та прошлост, прожета школама, храмовима и културним стваралаштвом, обликовала је заједницу која је временом схватила да је њен живот овде трајан и да мора да створи сопствени свет. Не смемо да живимо само од прошлости, али она нам даје темељ и снагу да чувамо вредности које смо наследили. Зато и материјално и нематеријално наслеђе – од институција до живе традиције – морамо да сачувамо и пренесемо даље. Данашње окупљање у Сентандреји доживљавам као природан наставак те традиције: пловидба Дунавом има симболику пута наших предака, а „Корнер“ и Крст цара Лазара подсећају нас на то да и данас као заједница постојимо“, истакла је Јованка Ластић.
Потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској Кристифор Брцан рекао је да је Сентандреја за Србе у Мађарској вековима била духовни и културни центар. Иако његови дешчански преци нису дошли 1690, већ су као ратни граничари населили Банат још у 15. веку, он често долази у Сентандреју са унуцима и осећа се као код куће. „За мене је Сентандреја одувек била духовни и културни центар, место које окупља Србе у Мађарској, ма где им били корени. Овај град ми је близак и лично – овде ми живи ћерка, често шетам обалом са унучадима. Сентандрејски амбијент, та медитеранска топлина и лепота, за нас са југа представљају право уживање. Лепо је што смо се придружили заједници која је овде створила толико тога и што се заједно подсећамо и прошлости и путева којима смо стигли на ове просторе. Оваква окупљања су важна, јер нас повезују и дају снагу да размишљамо како да наставимо даље“, рекао је Кристифор Брцан.
Председник Српске самоуправе у Будимпешти Мирко Митар Кркељић нагласио је да сви ми у себи носимо „своју сеобу“ – од момента рођења и пресељења у животу до миграција својих предака. Заједничко путовање бродом, казао је, има „симболичну тежину“ и подсетник је на Универзалну сеобу. „Бити у истом броду са људима из разних крајева има снажну симболику, посебно када пловимо путем којим су наши преци дошли у Мађарску и постали староседеоци. Дан сеобе за мене није само сећање на историјски догађај, већ подсећање да је сеоба универзална људска ствар – свако од нас носи своју личну сеобу. Зато ми је било драго што је брод био пун и што смо, без обзира на разлике, могли да пловимо у истом правцу као једна заједница. Посебно ме радује што су нам се придружили и млади који су тек недавно дошли у Мађарску и који желе да упознају и прихвате нашу културу. И ја сам пример да време доласка није важно – важна је воља да се припада и учествује, јер поделе на старе и нове Србе немају стварног смисла“, рекао је Мирко Митар Кркељић.
Бивши председник Српске самоуправе у Будимпешти Борислав Рус истакао је да овај догађај шаље поруку будућим генерацијама – да Срби у Мађарској трају. „Дан сеобе смо замислили као подсећање на 1690. годину, када је први велики збег Срба стигао у Сентандреју, где је, по предању, и Арсеније Чарнојевић III први пут стао. Желели смо да људи упознају место на којем су наши преци подигли седам православних храмова, основали прву препарандију и оставили дубок траг у култури и духовном животу. Зато је пловидба бродом симболичан начин да се обнови њихов пут и да се подсетимо простора као што је „Стара вода“. Сентандреја је дуго била летња резиденција будимских епископа и средиште нашег духовног живота, а музеј и данас чува богату архиву тог времена. Дан сеобе обележавамо да бисмо показали да смо и даље овде и да наслеђе које смо примили морамо пренети млађима“, рекао је Борислав Рус.
Организатори су поручили да ће се ова традиција наставити и наредних година. Најавили су и да би следеће године могао бити ангажован већи брод и да ће се размотрити померање датума на лето или рану јесен, када су дани дужи и топлији. Предложено је и увођење нових ритуала, попут свечаног полагања венаца у Дунав у част наших предака. Неки од учесника су предложили да овај празник у будућности треба „прекрстити“ у „Дан сеоба“, у множини, јер су се Срби насељавали на територији Мађарске у више таласа, вековима, од Косовске битке наовамо. „Било је сеоба и биће их вечно“, како пише Милош Црњански. Таквим називом, закључили су, могли бисмо окупити све наше сународнике из целе Мађарске, и на тај начин јачати дух заједништва.
Милан Степанов