У Ловри је одржан први Сусрет генерација, у организацији локалног Удружења за спорт, културу и слободно време. Циљ скупа је био јачање сарадње унутар српске заједнице у Мађарској, као и да се поред неговања културе, традиције и матерњег језика, посебан значај да очувању заштите животне средине, здравог начина живота и одрживом развоју.
Према речима Славне Богдан Нађ, председнице удружења, идеја за овакав један сусрет је настала вођена њеном мишљу и идејом која је води у раду од како је на челу удружења, а то је да традиција није чување пепела, већ преношење пламена. Из те идеје настала је замисао да се организује овакав сусрет, где различите генерације могу заједно да доживе вредности наше заједнице.
Реализацију је омогућио конкурс „NKUL-KP-1-2025/2-000167 Фондације Бетлен Габор. Иако је конкурс у име удружења написала сама, у реализацији јој је помагао један веома ентузијастичан и сложан тим. Посебну захвалност у организацији и реализацији иде Ђури Богдану, начелнику села, који је ослонац овог удружења и где без његове подршке овај сусрет не би могао да се одржи.
Подршка у реализацији овог сусрета својим креативним идејама и преданим радом били су запослени у ловранском вртићу и основној школи, као и гости из Будимпеште – ученици деветог разреда Српског образовног центра „Никола Тесла” и њихови пратиоци, професори Снежана Виријевић и Лазар Которчевић. Ђаци пештанске гимназије су са горе поменутим професорима по доласку у Српски Ковин посетили манастир где су се упознали са историјом и значајем манастира за српски народ на овим просторима.
У манастирској порти ђаци су посадили дрво као дубоко симболичан чин који носи поруку наде, трајања и повезаности. Дрво од давнина у нашем народу симболизује живот, корен, раст и постојање. Његов корен подсећа на дубоке корене које су овде поставили претци, док гране које се уздижу ка небу говоре о тежњи ка расту, о животу који се непрестано обнавља и шири.
Садњом дрвета у светињи, деца не само да су обогатила манастир, већ су и сама постала део његовог тла. Унела су у њега дух младости, будућности и наде. Дрво није само симбол очувања природе, већ и очувања идентитета који се на овим просторима негује и залива вековима. Вредни тим КУД „Ловра“ и оркестар село су својом музиком улепшали овај дан.
Овај сусрет имао је за циљ да се ојача сарадња српске заједнице у Мађарској као и да се поред неговања културе, традиције и матерњег језика, посебан значај да очувању заштите животне средине, здравог начина живота и одрживом развоју. Програм је осмишљен тако да свако, од најмлађих до најстаријих, пронађе своје место, помажући једни другима и напредујући заједно, у једном целодневном заједничком доживљају.
Сусрети овог типа су кључни за нашу малу заједницу и пружају могућност за ојачавање веза, омогућавају преношење традиција и матерњег језика и пружају прилику младима да активно учествују. Такви догађаји доприносе јачању идентитета заједнице, изградњи односа између генерација и пружају инспирацију свим учесницима за неговање културе, традиције и здравог начина живота. Програм овог сусрета трајао је целог дана и осмишљен је тако да сви узрасти могу активно учествовати.
Дан је започео у 10 часова заједничким великим колом, које је окупио све учеснике и створило веселу атмосферу. Након тога, деца су распоређена у мешовите групе, где су заједно радили вртићка деца, основци и гимназијалци. Програм је обухватао више станица на којима су тимови извршавали различите задатке: правили су своје „пасоше“ у које су сакупљали печате са станица које су успешно савладали; учили плес и песму; савладавали полигон у спортској сали; играли фудбал на отвореном терену; слагали слагалице са ликовима познатих Срба, док су најмлађи слагали приче такође од слагалица. На једној станици учесници су морали свог другара да обуку у народну ношњу, што је захтевало креативност и тимски рад.
Програм преподнева завршен је заједничким певањем научене песме и извођењем наученог плеса, чиме је дан већ тада постао свима једно заједничко, лепо искуство. После ручка, гимназијалци су са професорима и представницима удружења посетили локално игралиште и засадили луковице лала, доприносећи уређењу околине, али и развијању еколошке свести. Овај целодневни, садржајан дан, употпуњен је завршеном јавном пробом ловранског фолклорног ансамбла у 17 часова, а након вечере уследила је игранка за све узрасте, пружајући незаборавно искуство свим учесницима.
Најважнија порука оваквих сусрета јесте да је очување заједнице, неговање традиције, матерњег језика и културе заједничка одговорност свих. Ови догађаји пружају прилику за јачање односа између генерација, активан ангажман младих и инспирацију свим учесницима да у свакодневном животу чувају и преносе вредности заједнице. Порука је истовремено одавање почасти прошлости, активна улога у садашњости и изградња будућности.
Један посебно дирљив моменат додатно је потврдио значај овог сусрета: када смо након преподневног програма шетали ловранским улицама са гимназијалцима из Београда ка игралишту да посадимо цвеће, тинејџери су сами започели певање песме коју су тог јутра после много година поново чули у школи од једног веома драгоценог учитеља који нам од свог доласка у Ловру улепшава дане песмом, „На крај села жута кућа“. Тај мали, али значајан моменат сам по себи је показао да је вредно реализовати овакве манифестације и радити са децом.
Радослава Мазалица