Прошле суботе, 8. новембра, у Дески је одржан тридесети "Банатски сабор", традиционална манифестација која окупља музичаре, певаче и оркестре посвећене неговању српског фолклора музике и песме.

Овогодишњи јубиларни Сабор окупио је велики број учесника и посетилаца, показујући да су заједништво и љубав према традиционалној музици и даље снажни међу Србима у Мађарској и региону.

Обележавање јубилеја започело је у Храму Преображења Господњег вечерњим богослужењем које је служио дешчански парох Светомир Миличић, а потом и духовним концертом у препуној цркви наступили су женски хор „Бисери“ из Великог Семиклуша (Румунија) и дечји хор основне школе у Дески.

Главни део прославе настављен је у вечерњим сатима у Сеоском дому. Сабор је званично отворио председник КУД-а „Банат“ Кристифор Брцан пригодним говором, подсетивши на скромне почетке из 1994. године. „Михаљ Тот је дао идеју да се једном годишње окупе музичари ради заједничког музицирања – и та једноставна идеја с временом је прерасла у традицију и снагу која окупља заједницу“, истакао је Брцан. Подсетио је да је први Сабор одржан уз учешће свега шест оркестара, док се данас окупљају бројни оркестри, хорови и вокалне групе из Мађарске, Србије, Румуније и других земаља, а манифестација је прерасла у догађај од националног и међународног значаја.

Јубиларно вече окупило је на сцени више од десет ансамбала различитих генерација из три земље. Представили су се најмлађи тамбураши из Деске, подмладак оркестра „Банат“, али и ветерани тамбурашке музике попут сениорског састава „Лале из Баната“ који окупља свираче са више од пола века стажа. Наступили су и гимназијски хор „Никола Тесла“ из Будимпеште, женске певачке групе из Суботице („Младост 1947“) и Кикинде („Мелизми“), мушки хор из Тукуље, вокални и тамбурашки састави из Великог Семиклуша у Румунији („Бисери“ и „Батини бећари“), православни хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, као и млади хармоникаши из Бачке Тополе и Дунаујвароша. Разноврсност програма – од духовне музике и изворних народних песама до тамбурашких и инструменталних нумера – учинила је да скоро четворосатни концерт протекне у динамичној атмосфери, држећи пажњу публике од почетка до краја.

Међу бројним гостима у публици били су присутни и председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић, повереник министра културе у оквиру Мађарско-српске културне сезоне Милан Рус и градоначелник Деске Ласло Кираљ, који је на крају програма честитао организаторима. Кираљ је посебно похвалио овогодишњи Сабор, истичући да је програм био изузетно квалитетан и да је „одскакао својим квалитетом“ у односу на претходне године.

Сабор посвећује посебну пажњу подмлатку: уз искусне уметнике наступили су и млади таленти – од дечјих тамбурашких састава до ученика школе хармонике – чиме се обезбеђује континуитет у преношењу традиције. „Ова манифестација не чува само прошлост, већ гради и будућност“, поручио је поводом тога Кристифор Брцан.

Јубилеј је био прилика за присећање на људе који су током три деценије уградили свој труд у Сабор. У завршници вечери на бину су позвани поједини утемељивачи и дугогодишњи сарадници манифестације – попут Боривоја Руса, некадашњег председника КУД-а „Банат“, те водитеља програма Предрага Мандића и Миленка Радића. Уручени су им пригодни поклони и захвалнице за допринос очувању ове традиције. Боривој Рус је том приликом истакао да је Сабор током 30 година пребродио многе изазове и постао јединствена платформа која окупља и зближава заједницу.

Након финалног наступа свих учесника, тридесети Банатски сабор затворен је уз бурне аплаузе. Вече испуњено песмом и емоцијама показало је да је љубав према традиционалној музици жива и снажна. Учесници су отишли с лепим утисцима и већ најављују свој долазак наредне године. Са три деценије иза себе, Банатски сабор је потврдио да има чврсте темеље и светлу будућност.

Биљана Мандић, руководилац женске певачке групе Мелизми из Кикинде, за наш лист је рекла: „Ми смо женска певачка група Мелизми из Кикинде која ове године пуни 20 година активног рада. Добитници смо многих признања као група града и просто презентујемо наш Банат, банатску песму, презентујемо ношњу и банатске обичаје и песме које су се певале при банатским обичајима. Снимиле смо неколико документарних филмова о светковинама као што је Ревено — то је, вероватно знате, на Чисти понедељак када се прави — било је посвећено женама. Просто радимо на оснаживању жене, све што радимо, радимо за жену и све је везано за жену. Често смо у сарадњи са етномузиколозима, тако да баш имамо један ауторски концерт професорке Гордане Рогановић, који се зове Мајка као бајка, и пре једно 5–6 година смо га приказале и кикиндској и новосадској публици. Бавимо се истраживачким радом, просто и саме смо сведоци прошлог времена, јер ту смо жене средњих година, различитих професија. Оно што нас везује то је та мост љубави и та нит да очувамо оно што су нам преци оставили и завештали. Мото наше певачке групе је: 'Да бисмо знали куд идемо, морамо знати одакле долазимо.' Ми иначе потичемо из мултикултуралне средине, па Мелизми певају на 14 језика народа који живе у Кикинди, укључујући мађарски, јеврејски, јерменски и други. Општи утисак о Сабору је — само напред! Ми смо ту сви да вас подржимо у томе и вас да ојачавамо, а ви нам дајете ту сигурност да има још неко ко ради на свему томе. Јако нам је било лепо и ми заиста једва чекамо следећу годину да се опет дружимо, а до тада се надамо да ћемо већ нешто направити што ће бити заједничко.”

Боривој Рус, бивши председник Културно-уметничког друштва „Банат“, за СНН је изјавио: „Осећања су сетна, али и радосна јер смо пребродили многе изазове током 30 година, укључујући економске кризе и Ковид. Јубилеј је био прилика да се сетимо старих пријатеља и сарадника и да оценимо заједнички рад као успешан. Нашао сам се с таквим људима који су пре више од 30 година били на овом Сабору — дешчански стари музичари, па хор из Тукуље, па Слободан Вертетић, па Бранка Башић. Банатски сабор је јединствена манифестација која је дала основу за сличне догађаје у другим местима. Постао је међународни сабор са гостима из Румуније, Србије, који су ту од почетка, па Хрватске и Републике Српске, што је омогућило сарадњу, и мислим да ће то бити и убудуће важно. Сабор је омогућио већинском мађарском народу да упозна српску музику и фолклор, што је довело до већег укључивања различитих заједница и очувања традиције. Технички квалитет је сада бољи због савременије технике, али је некадашња спонтаност можда била боља. Стил музике се мења, са повратком изворних песама и појавом новокомпонованих народних песама, док су фолк и турбо фолк били одбијени као непримерени за Сабор у једном периоду током ових 30 година.”

С. С. – М. С.