Иако су се чланови самоуправе окупили у пуном саставу, није било присутних бирача, па је овај догађај више послужио као прилика да председник самоуправе, Мирко Митар Кркељић, поднесе годишњи извештај колегама и представницима медија.

У свечаној сали Самоуправе Срба у Мађарској у Будимпешти, 5. новембра 2025. године одржана је јавна седница Српске самоуправе у Будимпешти (ССБ). Иако су се чланови самоуправе окупили у пуном саставу, није било присутних бирача, па је овај догађај више послужио као прилика да председник самоуправе, Мирко Митар Кркељић, поднесе годишњи извештај колегама и представницима медија.

Председник Кркељић је подсетио на бројне приредбе које је ССБ организовала током ове године, као и на активности које су у плану за наредни период. Након њега, реч је узео Борислав Рус, дугогодишњи председник ССБ, а сада члан самоуправе, који је допунио излагање освртом на традицију сарадње и успешне пројекте које је ССБ спровела.

Дијана Ђурић, чланица скупштине, предложила је да се убудуће уложи више труда у организовање сличних окупљања како би се бирачи одазвали у што већем броју. Она је, такође, истакла да је важно боље информисање и већа укљученост свих чланова самоуправе у припрему различитих активности. Председник Кркељић је одговорио да је у редовном контакту са бирачима и да њихов изостанак можда значи да немају значајније примедбе на рад ССБ. Наши сународници у великом броју долазе на приредбе које организујемо, додао је он.

Новинар Печујског радија, Миленко Радић, поставио је неколико питања, укључујући и оно о статусу планираног српског гробља у Будимпешти. Председник Кркељић је објаснио да се на том пројекту ради, да је он у надлежности члана ССБ Пере Ластића, те да ће јавност бити обавештена када дође до конкретних помака и резултата.

Након завршеног заседања, замолили смо садашњег и бившег председника ССБ, односно Дијану Ђурић, да нам дају кратку изјаву за наш лист.

Милан Степанов

***

Разговор са Бориславом Русом

Били сте председник Будимпештанске самоуправе у седам мандата, читавих 30 година. Како вам се чине млади, како тече транзиција?

Са задовољством могу да тврдим да функција није битна. Тридесет година и седам мандата је заиста било довољно. Ми смо створили неку традицију, што се тиче годишњих програма – Сретење, Видовдан, а у сарадњи са ССМ, обележавали смо Светог Саву, организовали Академију, Вукове дане. Имали смо низ познатих предавача из Матице српске, из Србије, а увек смо били најсрећнији када смо успели да објавимо неко трајно дело, неку збирку песама. Мислим да није било тензија с каквима се суочавамо сада. Треба да будемо отворени, конструктивни, да разумемо једни друге, да дајемо предлоге. Мислим да није време да се вређамо. Морамо из тога да изађемо. Сада у оквиру наше самоуправе, пошто више нисам председник, ја конструктивно долазим свуда где треба, дајем савете, учествујем у реализацији програма. Наравно, младе треба оставити и на миру да раде. Постоји један нови приступ.

Како тече сарадња с новим председником?

Лично ми нови председник није толико нов, јер је био ђак у нашој школи. Ми смо га, и као професора касније, укључивали пре свега у литерарне програме. Има добар глас, на рециталима је увек био присутан и мислим да је испунио своје амбиције. Амбициозна је особа. Сада је у тежој позицији, треба и он да се снађе са неким новим људима. Оно што сам и на седници рекао јесте да увек морамо представљати вредности српске заједнице. Ја мислим да ту још треба чинити кораке. Ја сам отворен. Ако било шта треба, стојим на располагању и желим да помогнем раду самоуправе.

А како вам се чини стање у нашој заједници? Како превазићи поделе које имамо, не толико на нивоу будимпештанске, већ више на нивоу Земaљске самоуправе?

Морамо бити отворени, морамо саслушати сваког. Ја никада нисам улазио у такве конфликте. Знам да моменталне сукобе можемо премостити једним здравим, позитивним приступом и дати могућност свима који желе да докажу своје квалитете, да покажу шта могу да помогну. Гледајући овај састав у ССБ, мислим да ми нисмо у конфликтној ситуацији. Значи, чујемо и разумемо једни друге. Има разлика у мишљењима по неким питањима и ставовима, али није слободно ићи грлом у јагоде. Треба бити отворен, и увек наћи компромис који може да унапреди наше интересе.

***

Разговор са Мирком Митром Кркељићем

Завршено је друго јавно саслушање откад сте ви нови председник самоуправе. Како бисте описали рад самоуправе у протеклом периоду?

Ја сматрам да је такав јавни форум, из више аспеката, важна ствар. С једне стране, потребно је да се пружи прилика да се „положи рачун“ на крају године – да се поднесе свеобухватан извештај. То није ни за нас саме лоше – да видимо опште стање, пресек шта је урађено, који су задаци у будућем периоду. Важно је напоменути да је свака седница јавна, осим у случају када постоји посебно образложење да не буде. То значи да бирачи увек могу да присуствују и да поставе питања. Ја сам иначе у свакодневном контакту са нашим бирачима, могу рећи 24 сата. Мој телефон је увек укључен, увек могу да ме позову – што они и чине. Имам доста личних разговора и телефонских позива, и када је неки пројекат у питању, када нешто треба да се помогне, уради, врло често нас траже.

Ако погледамо одзив људи на наше манифестације, можемо се похвалити да активно учешће постоји – и уживо и преко интернета.

Постоји подела на нивоу заједнице, али се та подела, колико видим, у будимпештанској самоуправи превазилази – разговарате, постоји бар намера да се сарадња унапреди. Каква је ваша визија будуће сарадње?

Ја се овим послом бавим већ 12 година, тако да могу рећи да сада већ имам довољно искуства да видим и предвидим неке ситуације. Трудимо се да оно што се догађа на државном, политичком нивоу не утиче на рад локалних или регионалних самоуправа – и мислим да у томе успевамо. Али, истина је и то да на сваком нивоу има пуно посла. Зато сам још пре избора предлагао да се на локалном нивоу направи свеобухватна координација међу свим изборним организацијама – јер има много задатака, много самоуправа, и треба видети ко шта може да уради. На жалост, то није уродило плодом. Дошло је до разних сукоба и „битки“, што сматрам потпуно бесмисленим. Поделе постоје одвајкада – то је видљиво још од старих Грка. Поларизација је природна ствар – сваки плус има свој минус. Проблем настаје када се то пренесе на лични, недостојан ниво – када политичка расправа постане лични напад. А то је, нажалост, одраз опште политичке културе, не само у нашој заједници.

Добио сам и критику на овој седници – да неке ствари радим сам, да не укључујем све чланове. Али, то је увек двосмерна улица. Мој телефон је увек укључен. Ако неко жели да ради, да се укључи, да понуди идеје – врата су отворена.  Зато сам сада, мало у шали, на седници питао: „Ко ће да наручи венце за Дан Сеоба?“ На жалост, одговор нисам добио.

***

Разговор са Дианом Ђурић

На данашњем јавном слушању развила се расправа о томе како би могао да се унапреди рад самоуправе. Ви, који преузимате штафету од старијих, како видите протеклу годину? Шта је било добро, шта није било добро и шта бисте волели да буде унапређено у наредном периоду?

Српска самоуправа у Будимпешти, по мом мишљењу, има заиста велики потенцијал у главном граду. Где ја видим још више могућности да се тај потенцијал искористи јесу разне активности у погледу окупљања наше заједнице. Шта је то што окупља нашу заједницу? То су разни културни програми. Мислим да би у том правцу следеће године требало више да идемо, осим ових традиционалних програма које је навео председник и које смо чули да су одржани ове године, попут Сретења, Видовдана и Дана Сеоба. Могли бисмо мало више да радимо и програме за децу. Некада је то била „Шарена барка“, коју смо годинама радили уз помоћ пештанске самоуправе. Мислим да би било лепо да се поново организује – на броду се окупе и деца и родитељи, једно заједничко дружење, пловидба бродом, приче, сумирање утисака из године која је скоро за нама и тако даље.

Мислим да би рад у самоуправи требало мало боље координирати, у смислу поделе рада међу делегатима, да конструктивно разговарамо, размењујемо идеје и радимо заједно на томе да пештанска самоуправа буде наш понос – да покажемо другима да можемо да радимо заједно и да идемо у истом правцу.

Оно што сам приметила и што сам питала на седници јесте недостатак наших гласача. Јер ми смо овде захваљујући њима, а приметно је било да ниједан од гласача није био на јавном форуму који је управо њима намењен. Ја сам већ десет година у 13. кварту председница Српске самоуправе, и код нас се то мало другачије организује: то је једно породично окупљање. Могу рећи „породично“, јер Срба у Мађарској нема много, па ако се скупи нас 30, то је једна шира породица. Зато кажем да је важно да дођу и бирачи, из простог разлога што се тада можда створе и неке нове идеје, нешто ново чује, и свако се саслуша.  

У сваком случају, ви на нивоу будимпештанске самоуправе још увек причате и сарађујете, али оно што се на земаљском нивоу дешава вероватно утиче и на ваше расположење и рад. Како видите могућност да се превазиђу ове поделе и да почнемо да „вучемо кола“ у истом правцу?

Па, и ја мислим да кола треба да се вуку у истом правцу. Поделе никоме не доносе добро, а ми смо један народ, једна нација и треба да се држимо заједно. Свако има право на другачије мишљење, али треба да имамо један колективан циљ и један заједнички интерес, а то је борба за очување српског идентитета у Мађарској.