Истински посвећеник уметности, угледни српски драматург, театролог, писац, позоришни и књижевни критичар Радомир Путник преминуо је у 79. години живота оставивши за собом богату заоставштину.
Његово име остаће трајно уписано у историји српског театра. Као драматург и писац, стварао је и у штампаним медијима, на радију и телевизији, пишући оригиналне драме и адаптације које су обликовале генерације слушалаца и гледалаца. Током богате каријере написао је око хиљаду и по позоришних и књижевних критика за Трећи програм Радио Београда, дуги низ година писао је и за „Политику”. Његови прикази театарских догађаја остају својеврсно сведочанство о једном времену, уметницима, магији сцене коју је дубоко разумео и волео.
Радомир Путник рођен је у Оџацима 9. јула 1946. године. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу, дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Био је главни уредник часописа „Сцена” и „Театрон”. Од 1974. године радио је у Телевизији Београд као драматург, да би четири године касније постао уредник у Драмској редакцији, а до 1983. био је уредник у Редакцији играног програма. Функцију директора Драме Народног позоришта у Београду обављао је од 1993. до 1997. године, где је својим радом допринео њеном уметничком развоју и обогатио њену историју. Путникова преданост уметности и дубоко разумевање сценске истине чинили су снажне темеље на којима је домаћи театар тог времена градио свој идентитет и снагу. Од 1999. до августа 2001. био је главни и одговорни уредник Уметничког програма Радио-телевизије Србије. Затим је именован за уредника Културно-уметничког програма РТС – ТВБ.
Посвећени Радомир Путник објавио је више књига поезије, прозе, театролошких и драматуршких огледа, а написао је и петнаестак драма приказиваних у професионалним позориштима и на телевизији, попут серије „Крај династије Обреновић”. Из позоришта „Стерија” у Вршцу подсетили су да су прве Путникове драме биле постављене на њиховој сцени, као и да је био међу оснивачима фестивала „Вршачка позоришна јесен” и његов први селектор. Студиозни Радомир Путник приредио је, поред осталог, „Антологију савремене српске комедије” у издању „Цептер бука”. У његову антологију ушло је 15 драма, од којих 10 критикује политички прагматизам. Изабрао је писце који су унапредили мисаони контекст комедије, који су ишли даље од забаве.
– Комедија буја када се учврсти режим који почива на поштовању система. Све док је друштво у превирању и недоумици куда и како даље да пође, комедиографи могу да се баве маргиналним појавама. А кад заживи школство, а друштво се институционализује, онда се виде слабости система. Комедиографи их уочавају и дижу на ниво опште метафоре. Преко појединачног узорка, преко Кир Јање иде се ка широј слици. У социјализму се појавио Бора Шнајдер, који је производ тог времена, и преко њега је Аца Поповић изнео своја запажања. Бора постаје руководилац воскарске задруге, да би као лојални некомпетентни човек био биран за руководиоца лимарске задруге. Комедија такве појаве зумира и скида маску с лица. Као што је рекао Стерија: Моје је лечити род – казивао је за „Политику” Радомир Путник, уз коментар да данас нема комедија јер се оне, подсећао је, баве само уређеним друштвом. А ово наше, знао је да каже, јесте у покушају самодефиниције. Таман се писац залети да уочи слабост у привреди, тога већ сутра нема јер друштво не зна да дефинише себе. Имамо драме које постављају питања о нама данас, али оне превазилазе границе овог жанра.
Одласком Радомира Путника српско позориште и култура изгубили су једног од својих изузетно мудрих, оданих и племенитих стваралаца. По ширини својих интересовања и стваралачкој радозналости, припадао је кругу малобројних људи чији рад превазилази границе професије. Његов допринос српској култури, посебно у области театрологије, остаје трајан и непроцењив. Био је врхунски професионалац, уредник, педагог и аутор, човек богате ерудиције и проницљивог духа. Речи, текстови и мисли о театру које је оставио сведоче о времену у којем је уметност била његов начин постојања и трајања.
Селаковић: Његов рад – трајна вредност нашег културног наслеђа
Поводом смрти Радомира Путника, министар културе Никола Селаковић изразио је саучешће његовој породици, пријатељима и колегама и нагласио да „његов одлазак представља велики губитак за српску културу и позоришну уметност”.
„Као истакнути драматург, театролог, критичар и дугогодишњи хроничар позоришног живота Србије, оставио је неизбрисив траг својим делом, знањем и посвећеношћу. Својим образовањем, професионалном етиком и дубоким разумевањем сценске уметности, значајно је допринео развоју националног театра и културне мисли у нашој земљи. Његов рад у Народном позоришту у Београду, као и богат критичарски опус, остаће као сведок једног времена, али и као трајна вредност нашег културног наслеђа”, каже се у саопштењу министра културе и додаје да ће сећање на Радомира Путника остати „испуњено поштовањем према његовој стваралачкој снази, интелекту и искреној љубави према позоришту”.
Извор: Политика