Ученици Српске основне школе из Сегедина провели су неколико дана у Србији, на студијском путовању у Тршић. Ово је било први пут да су ученици заједно отпутовали на вишедневну екскурзију у отаџбину, а њихови утисци су више него позитивни.

Колош и Рокуш, који посебно воле историју, истакли су да су се највише радовали обиласку музеја.
– „Највише нам се свидео музеј посвећен Вуку Стефановићу Караџићу и Другом светском рату. Били смо изненађени када смо видели ровове у шуми. Нажалост, време је било лоше, све блатњаво, па нисмо могли да приђемо ближе рововима, али је доживљај био феноменалан.“ – рекли су они.

Девојчице су биле одушевљене природом, нарочито оближњим водопадом и бројним животињама које су могле да виде или помазе током шетње шумом.

Ива Деак је поделила своје утиске о шетњама:
– „У Тршићу су ми се највише свиделе шетње, јер смо пролазили кроз прелепу природу, слушали занимљиве приче о Вуку Караџићу и уживали на свежем ваздуху. Било ми је лепо да шетам са другарима и заједно откривамо нова места.“

Миона Игњатовић је рекла:
– „У септембру смо ишли на екскурзију у Тршић. Путовање је било веома занимљиво и поучно. Када смо стигли, дочекала нас је прелепа природа – густе шуме, зелене ливаде и бистри поточићи који су жуборили кроз долину. Обишли смо Вукову кућу, манастир Троношу и Лозницу где смо имали слободног времена за разгледање града, а посетили смо и салаш са домаћим животињама. Ово је била најбоља екскурзија до сада! Много смо научили, дружили се и уживали у природи.“

Ема Човић је додала:
– „Мени се највише допала природа и мали водопад. На путу до водопада видели смо и једног малог гека.“

Булчу Хомпот је похвалио целокупну организацију путовања:
– „На екскурзији ми се највише свидело то што смо сваког дана имали неки занимљив програм. Допало ми се и што смо имали слободно време. Смештај је био одличан, а храна врло укусна. Било је лепо и то што наставници нису били строги.“

Милан Дару је такође био одушевљен природом:
– „Највише ми се свидела нетакнута природа, посебно када смо ишли до водопада. Шума, поток и мала жива бића, као што су пегава саламандра и срне, били су прелеп призор. Иако водопад није имао пуно воде, шетња је била дивна.“

Жофи Футо је поделила своје најлепше тренутке са планинарења:
– „Мој омиљени део програма био је када смо ишли у шетњу по брдима. Дуга шетња нам је баш пријала, пуно смо причали и смејали се. Природа је била прелепа, дрвеће шарено, а време дивно. На повратку смо били мало уморни, али смо и даље били добро расположени и весели.“

Сви ученици су се сложили да им је најлепши део путовања било време проведено заједно – дружење, смех и заједничке активности.

Поред лепих успомена, ово путовање је имало и дубљи значај. Посета отаџбини помаже ученицима који живе ван Србије да се боље упознају са својим коренима, језиком, историјом и културом. Такви сусрети са домовином буде осећај припадности и поноса, а истовремено подстичу љубав према традицији и очување српског идентитета.

Ученици су се из Тршића вратили пуни утисака, нових знања и пријатељстава. Ово студијско путовање ће, како сви кажу, дуго памтити као авантуру испуњену учењем, забавом и топлином заједништва.

Енике Нађ Абоњи