У Градском музеју у Суботици, у партнерству са Музејом „Тир Иштван” из Баје у Мађарској недавно је организована научна конференција „Модернизам у Бачкој”. Конференција је одржана у једној од изложбених сала суботичког музеја у којем је управо у току изложба „Јожеф Пехан – сликар модернизма”, пише "Политика".
Ова поставка обухвата радове из више музеја у нашој земљи и Мађарској, а приредиле су је историчарке уметности др Олга Ковачев Нинков, директорка суботичког музеја по овлашћењу, и њена колегиница Љубица Вуковић Дулић. На научном скупу чак три предавача бавила су се сликарством Јожефа Пехана, али теме су изузетно широке и обухватају све области стваралаштва.
– Овакве конференције су веома важне због тога што се продубљује научна мисао и сарадња, а истовремено и осигуравамо базу за даље нараштаје. Конференције у области музеологије су ретке и поборник сам тога да би у тој области требало више оваквих стручних састанака, јер оно што ми радимо јесте за публику, али иза тога увек има јако пуно рада, истраживања. Добро је када то неко може и да прикаже другом колеги. Ми се сада овде бавимо модерном, то је тај први период када имамо сецесију, а касније арт деко, експресионизам, дадаизам, футуризам, што је слабо истраживана област. Имамо и изложбу Јожефа Пехана који је приредио прву самосталну модерну изложбу у Војводини, у Бачкој 1913. године – каже Олга Ковачев Нинков.
На научном скупу Кристина Сарка Мандић говорила је о неким аспектима стваралаштва Милана Коњовића, рестаураторка др Жужана Корхец Пап о материјалима које користе модернистички сликари, историчар уметности Бранимир Копиловић о Палавичинијевом споменику у центру Суботице, др Марија Циндори Шинковић о деметрополизацији модерне, а др Богдан Јањушевић и Михајло Планкош о архитектури модернизма на у Бачкој, што су само неке од теме која су обрађене.
Зита Н. Ковач, директорка Музеја „Тир Иштван” у Баји, истакла је да је важно што о модернизму говоре кроз сарадњу више установа.
– Колеге у различитим научним областима истражују овај период и настоје то и да публикују, јер све то има вредност ако изнесемо пред јавност – рекла је директорка Ковач.
Она је и најавила да ће почетком новембра поставка модернизма суботичког музеја бити отворена у Баји и трајаће до пролећа наредне године. Исто тако, у суботичком музеју претходно је средином ове године отворена изложба сликара модернизма из музеја у Баји. Ова сарадња два музеја остварује се већ више година, а управо кроз ИПА прекогранични програм.
Иако су и Суботица и Баја географски удаљене од метропола у својим државама модернизам је у ово крајеве стигао брзо и снажно утицао на уметнике.
– Уопште нисмо били на маргини тих догађања, штавише били смо у центру, јер интернационални језик уметности је дозвољавао струјање одређених модернистичких схватања од пре Првог светског рата, па и после Другог светског рата. Рецимо, култни филм „Метрополис” Фрица Ланга настао је у јануару 1927. године, а већ почетком априла исте године Суботичани су могли да га виде у биоскопу „Лифка”. Тако су те идеје, та проблематика и визуелни склоп могли бити познати некоме ко је живео у Суботици и околини. Са друге стране, уметници су путовали, захваљујући железници било је доступно, и у суштини путовања су спадала у школовање сваког уметника. Било кога сада да поменем од тих авангардних уметника, видећете да су сви прошли Беч, Париз, Минхен, Краков. Михајло Петровић је био у Кракову годину дана. То је некако, као што су некада шегрти и калфе ишли по већим центрима везаним за њихов занат, тако су и уметници ишли по већим уметничким центрима и доносили са собом тај дух. Не смемо заборавити ни штампани материјал који се тада у виду новина, али и разних других издања, књига и публикација ширио веома брзо. Италијански модернизам и те како је био присутан у часопису „Зенит” који се читао у Београду, Суботици, Новом Саду, Бечу.
Сликар Милош Бабић увелико користи та сазнања која црпи из „Зенита”. Другачији су били канали информисања него данас, али они су на свој начин допирали до одређених информација и сликовних порука што је било јако важно у овим срединама. Суботица је била град који се развијао, културолошки веома интернационално, веома разноврсно, ту се говорило увек више језика и управо то су била врата за доступност разним другим културама, литератури, комуникацији и кореспонденцији са другим уметницима и културним центрима – каже Олга Ковачев Нинков.
Извор: Политика