У дворишту Завичајне куће у Дески, где је оживела стара зидана паорска пећ, покренута је нова иницијатива – формирање Клуба љубитеља хлеба. Циљ ове активности је да се једном недељно пали пећ, меси и пече хлеб, а заинтересовани имају прилику да науче технику традиционалне припреме и печења.

Идеју је покренула Силвија Пајчин, мајка чија деца учествују у фолклору, желећи да своје знање и љубав према хлебу подели са заједницом. Први састанак одржан је прошле недеље, уз учешће неколико чланова радионица и родитеља, који су заједно разменили идеје и договорили прве кораке ка редовним сусретима.

„Отпутовала сам у Киштелек код једне дивне жене која више од шеснаест година пече хлеб у пећи. Хтела сам да од ње научим ту стару технику, јер желим да је пренесем даље – нашој деци, пријатељима и свима који сматрају да је важно да се ова жива традиција сачува,“ прича Силвија.

„То није оно модерно кисело тесто, већ начин на који су наши преци месили хлеб, са старим тестом, по правилима и реду. Месили смо у дрвеној кади, научила нас је како се ложи пећ, како се проверава топлота – не као што пише на интернету, него онако како се некад радило. Од ње сам научила нешто јединствено: да се у тесто уносе добре мисли. Док месимо, говорила је, треба мислити само лепо, јер хлеб је живот. Жена код које сам била је радила у Опустасеру и тамо је наследила знање од 83-годишње пекарке која је до последњег дана пекла хлеб. Та жена више није међу нама, али је њено знање остало живо. Кад смо се вратиле, пробале смо наше алате – пећ је код нас већа, требаће нам дужа грабуља за жар, гвоздена подлога за пепео, неколико нових корпица за кисељење теста. Хоћемо да радимо све по старом реду, као некад, да печемо прави хлеб. Ово је активност за одрасле, више за жене, јер носи једну посебну, женску енергију,“ додаје Силвија.

Планирано је да ова активност постане стална друштвена делатност, уз припрему материјала као што су пруће, грање и лоза потребни за ложење пећи. Током године биће организоване радионице посвећене празничном хлебу, старим рецептима и техникама обликовања теста.

Овакве иницијативе показују да се делатности у Завичајној кући непрестано шире и развијају, а да заједница не мирује. Све више мештана долази са својим идејама, вештинама и знањем, желећи да допринесе ономе што је постало место окупљања, учења и дружења.

Пројекат Завичајне куће показао се као пун погодак – народ се окупља, сарађује, препознаје вредност заједничког рада и у свему види потенцијал. А иза свега стоје они који су у све ово веровали од самог почетка и имали визију.

Сања Симулов