Дарко Воштинар из Арада добро је познато име међу Србима у Румунији и Мађарској. Као председник Савеза Срба у Араду, потпредседник Савеза Срба у Румунији и дугогодишњи вођа КУД-а „Коло“ из Арада, посвећен је очувању српског језика, културе и традиције.
Даркова енергија, љубав према фолклору и повезаност са Србима у Батањи и околини учинили су га мостом између заједница – човеком који чува прошлост, живи садашњост и гради будућност српске културе у региону. У разговору за наш лист, он говори о почецима свог рада, значају заједништва, младима који настављају традицију и плановима који повезују Србе са обе стране границе.
Господине Воштинар, можете ли нам рећи како је почео Ваш ангажман у српској заједници у Араду?
Мој пут у српској заједници у Араду почео је давно – још кад сам био дете. Родитељи су били активни у заједници, па сам одрастао окружен нашим људима, језиком и обичајима. Тај осећај припадности и заједништва дубоко се урезао у мене, и данас ми је част што могу да наставим оно што су они започели, и да својим радом допринесем очувању нашег идентитета.
Шта Вас је лично мотивисало да се посветите очувању српске културе и традиције у Румунији?
Пре свега, верујем да је наша дужност да чувамо сећање на наше претке и на арадске великане. Из тога долази моја мотивација – она се не ствара једном, већ се гради из дана у дан, кроз рад и љубав према нашој заједници.
Како бисте описали положај Срба у Араду данас? Колико је заједница активна и повезана?
Наша заједница у Араду је мала, али снажна и веома активна. Срби у Араду данас имају ново седиште, које је постало право средиште окупљања и живота заједнице. Имамо и двојицу одборника у општинама где живе Срби у Арадској жупанији, што нам омогућава да будемо видљивији и боље заступљени.
Посебно сам поносан на то што у нашим просторијама сваке недеље организујемо чак четири различите активности — од културних и образовних програма до сусрета младих и радионица. Кроз те догађаје прође више од 150 људи сваке недеље, што показује колико је заједница жива, повезана и колико људи осећају потребу да буду део нечега што чува наш српски дух и традицију.
КУД „Коло“ из Арада има дугогодишњу традицију. Како је настало и шта оно данас представља за Вас и Вашу заједницу?
Идеја о оснивању Културно-уметничког друштва „Коло“ из Арада појавила се након повратка са кампа у Батањи. Управо тај сусрет и енергија младих инспирисали су нас да створимо друштво које ће окупљати људе кроз игру, песму и традицију. КУД „Коло“ званично је основан 21. јула 2010. године, а ове године смо с поносом обележили 15. годишњицу постојања.
Данас можемо с поносом рећи да је „Коло“ једно од најактивнијих друштава у оквиру Савеза Срба у Румунији. Имамо преко 30 наступа годишње, како у земљи тако и у иностранству.
Које наступе и догађаје бисте издвојили као најзначајније у историји друштва?
„Коло“ има једну мало другачију визију од класичних фолклорних друштава. Трудимо се да кроз наш рад допремо до свих средина где Срби живе, па смо покренули пројекат под називом „Коло на дар“. Циљ нам је да оживимо културни живот у местима где српска заједница, можда већ двадесет или тридесет година, није имала прилику да види један концерт.
До сада смо успешно реализовали седам концерата у различитим селима, а сваки траје око деведесет минута и окупља више од осамдесет играча. Све радимо сопственим снагама – са нашом опремом, озвучењем и LED екраном – и свуда где дођемо доносимо прави доживљај српске културе.
Али „Коло на дар“ није само фолклорни програм. То је и прича о Араду, о Србима, о нашој прошлости и вредностима. Управо у томе видим суштину нашег рада: да на савремен и жив начин приближимо људима нашу традицију и идентитет. То је, по мом мишљењу, најважнији пројекат који смо до сада реализовали и један од највећих успеха нашег друштва.
Колико Вам је важно укључивање деце и младих у рад КУД-а и како их мотивишете?
Увек смо спремни на смену генерација, јер су деца и млади наша будућност. Без њих нема ни континуитета ни развоја заједнице. Зато посебно водимо рачуна да их укључимо у све активности КУД-а, да им дамо простор и подршку да се изразе, да уче и расту кроз игру, музику и дружење.
Мотивација се гради постепено – кроз пример, кроз атмосферу и осећај припадности. Свако ново поколење које долази доноси свежу енергију и нове идеје, и могу слободно рећи да су генерације које следе све боље и боље. То нам даје сигурност да ће „Коло“ имати своју будућност и после нас.
Већ дуго негујете пријатељске односе са Србима у Батањи. Како је почела та сарадња?
Сарадња са Србима у Батањи је у ствари наставак дуговековне сарадње која траје вековима, али је модернији облик почео кроз заједничке манифестације као што су Дани српске културе у Араду, Дани ћирилице и Камп фолклора у Батањи. То су били моменти када смо се упознали, разменили искуства и заједно радили на очувању наше културе.
Лично са Србима из Батање сарађујем већ више од 15 година, али када погледамо шире, ова сарадња је много старија и темељи се на вековима заједничког живота и очувања српског идентитета. Тај дух партнерства и заједништва и данас нас води у свим нашим пројектима.
Шта Вам значе ти сусрети — и културно, и лично?
Ти сусрети ми много значе и на културном, и на личном плану. Културно, они су прилика да очувамо и представимо нашу традицију, песму, игру и језик, да пренесемо знање и љубав према српској култури на нове генерације и на публику широм региона.
Лично, ти сусрети су увек топли и радосни моменти. Омогућавају ми да се сретнем са пријатељима, да се разменимо искуства и да осетим снагу наше заједнице.
Да ли имате планове за заједничке пројекте или манифестације у будућности?
Прошле године КУД „Коло“ из Арада и КУД „Суферини“ из Батање заједно су учествовали у Београду на Дечијој Коловој Колонији, са заједничком кореографијом. То је био диван пример како наша сарадња повезује не само чланове друштава већ и породице, и како култура може да окупи младе на један занимљив и креативан начин.
У будућности планирамо да организујемо Дечији фестивал фолклора, где ћемо укључити сву децу из Поморошја, али и децу из Батање. Поред тога, наставићемо са учешћем у старим, добро познатим манифестацијама где смо до сада били партнери.
Као потпредседник Савеза Срба у Румунији, како видите данашњу улогу Савеза у очувању језика, вере и културе?
Сматрам да Савез има кључну улогу у очувању нашег језика, вере и културе. Он повезује све српске заједнице широм Румуније, пружа подршку локалним организацијама и креира програме који чувају наше корене.
Поред културних и образовних манифестација, Савез има и инвестициони програм у изградњи културних центара и седишта за нашу заједницу. Тако су већ изграђени културни центри у Араду, Великом Семиклошу, Темишвару, Базјашу, Старој Молдави и Белобрешки, а тренутно се граде седишта у Великом Семпетру, Радимни и Ланговету.
Савез својим активностима и овим инфраструктурним пројектима омогућава да српске заједнице имају простор за окупљање, културни развој и пренос традиције на младе генерације. Управо то видим као суштину наше мисије — да језик, вера и култура остану живи и доступни свима у заједници.
Са каквим изазовима се суочава српска заједница данас, а које су њене највеће снаге?
Српска заједница данас се суочава са неколико изазова. Пре свега, ради се о бројности и демографској структури – многи млади одлазе, па је изазов очувати активан и жив српски идентитет у срединама где нас је све мање. Такође, потребно је обезбедити континуитет у раду организација, финансијску стабилност и простор за окупљање, као и одржавање културне и образовне активности у свим заједницама.
Са друге стране, наша највећа снага је дух заједништва и континуитет рада кроз генерације. Имамо посвећене људе који желе да очувају језик, културу и традицију, као и активна друштва, као што је КУД „Коло“, које повезују младе и старе, и кроз своје активности утичу на очување нашег идентитета. Такође, наше искуство у сарадњи са Савезом Срба у Румунији омогућава нам да заједно реализујемо пројекте и манифестације које окупљају целу заједницу и јачају нашу видљивост.
Изазови постоје, али снаге и посвећеност наше заједнице дају нам енергију да их превазиђемо и наставимо да чувамо и развијамо српску културу у Румунији.
Колико је важна сарадња између српских заједница у дијаспори – у Румунији, Мађарској, Србији и другим земљама?
Сарадња између српских заједница у дијаспори је изузетно важна. Само кроз такву сарадњу можемо напредовати у Араду и другим местима, размењивати искуства и учити једни од других. Примери добре праксе из других заједница помажу нам да унапредимо наше активности, развијамо пројекте и јачамо заједништво на свим нивоима.
Када погледате уназад – на све године рада – на шта сте највише поносни?
Највише сам поносан на све оно што смо заједно успели да изградимо и остваримо за српску заједницу у Араду. Посебно истичем изградњу новог седишта, рад КУД-а „Коло“ и организовање радионица српског језика, јер све то чини да Арад постане место окупљања Срба.
Такође, током два мандата као потпредседник Савеза Срба у Румунији успео сам да допринесем многим пројектима који трајно унапређују положај наше заједнице, од инфраструктуре до културних активности. То су резултати на које сам заиста поносан, јер показују да посвећен рад и заједништво дају конкретне резултате.
Како проналазите енергију да већ толико година водите, окупљате и инспиришете друге?
Енергију проналазим у самом себи и у изазовима који увек постоје – сваки нови пројекат или активност доноси нову мотивацију. Али, овде није реч само о мени – већ и о нашој организацији и свим људима који учествују у њој. Без њих не бисмо били тамо где смо данас. Њихова посвећеност, рад и заједништво дају ми снагу да наставим да водим, окупљам и инспиришем друге.
Коју поруку бисте желели да пошаљете младима – како у Араду, тако и у Батањи и целој српској заједници?
Моја порука младима је да никада не забораве ко су и одакле потичу. Будите поносни на ваше корене и трудите се да вратите нешто својој заједници. Чувајте језик, културу и традицију, укључујте се у живот заједнице и учите од старијих – јер само тако можете истински разумети своје вредности и оставити трајан допринос.
Разговор водила: Станислава Ђенеш Екбауер