У суботу, 18. октобра, ученици четвртог разреда Српског забавишта и основне школе из Сегедина провели су незаборавно после подне у посети својим вршњацима у Дески. Повод за сусрет био је Породични дан у Завичајној кући, манифестација која је окупила децу, наставнике и родитеље у духу дружења, игре и заједништва.

Цело поподне било је испуњено веселим активностима – од занимљивих задатака, загонетки и креативних радионица до штафетних игара које су изазвале смех и узбуђење. Ученици су били подељени у четири мешовите групе, тако да су се млађи и старији ђаци заједно такмичили, сарађивали и подстицали једни друге.

Посебан утисак на све оставиле су игре и радионице, о чему су нам испричали и сами учесници.

Ивона Човић је рекла: „Мени се јако свидела игра када смо скупљали орахе, а након тога сам чекићем ударала да се љуска сломи, а другари су чистили орахе. Ми смо очистили највише ораха. Друга игра која ми се јако свидела била је трка са бундевама. Јако волим брзо трчати и свидело ми се што су ме остали из екипе бодрили.”

Ирина Марчичук је додала: „Мени се јако свидело када смо котрљали бундеву по унапред одређеној путањи. Бундева је била баш велика и тешка, али успела сам завршити задатак. Јако укусна је била и храна коју смо сви заједно јели након игара.”

Мила Буњевац нам је рекла: „Ја јако волим стварати, бојати и цртати. Мени се највише свидела радионица где сам од осушене коре поморанџе и једне гране правила печурку. Боjила сам је темперама.”

На то се надовезала и Кира Леринц: „Јесте, супер је било бојити и направити своје јесење украсе. Мени се свидело и решавање мозгалица помоћу којих смо требали убрати различито воће и поврће из баште.”

Ненад Веселинов је испричао: „Игра која ми се највише свидела носила је назив ‘Пецање паприка’, ако се добро сећам. Паприке су висиле, а ми смо са једним штапом требали да их ‘упецамо’ и да избројимо колико их има. Храна је била јако укусна – највише су ми се свиделе фаширт куглице.”

Елиза Вер је поделила своје утиске: „Било је баш добро у Дески. Мало сам се и уморила. Највише ми се свидела игра скупљања и чишћења ораха – то ми је било најбоље. Са другарицама сам заједно бојала и направила лепу печурку коју ћу поклонити својој мами. Једва чекам да се поново видим и дружим са децом из Деске.”

Овакви сусрети имају посебну вредност, јер не само да подстичу дружење и тимски дух, већ доприносе развоју толеранције, међусобног поштовања и разумевања међу децом различитих узраста и средина. Кроз игру и заједничке активности, деца уче о важности сарадње, помагања и прихватања других.

На крају дана, сви су се сложили у једном: овај дан остаће у лепом сећању као дан нових пријатељстава, осмеха и искрене радости.

Енике Нађ Абоњи