Срби у мађарском делу Барање су 26. октобра свечано обележили Свету Петку, заштитницу српских православних храмова у Мајшу и Илочцу.

Празновање је започело у Мајшу где је свету литургију у преподневним сатима служио печујски свештеник о. Милан Ерић, администратор ове парохије, уз саслужење ђакона Андраша Штријка. Богослужењу су присуствовали Срби из околних барањских места, као и потомци оптаната из пограничних насеља у Хрватској. Честитајући празник о. Милан Ерић је у славској беседи верницима говорио о животу и делу Преподобне мати Параскеве, једне од највећих хришћанских светитељки. 

Том приликом пререзан је славски колач и благосиљано кољиво, које је припремио  кум о. Кирил Татарка, свештеник Мађарске православне цркве са породицом. Он је цркви даровао прекриваче за путир и дискос и убрус за свето причешће. Славска ружа потом је предата Зорану Мишљеновићу из Поповца у Хрватској, који се на тај начин прихватио кумства за следећу годину. Заједнички ручак за све присутне обезбедио је о. Кирил Татарка, а за добро расположење био је задужен оркестар „Радост” из Мохача.

У поподневним сатима у српској православној цркви у Илочцу вечерње је такође служио о. Милан Ерић уз саслужење ђакона Андраша Штријка. У присуству малог броја верника и овом приликом пререзан је славски колач и благосиљано кољиво, које је са великом љубављу и пажњом припремила свештеникова супруга и славска кума г-ђа Андријана Ерић.

У Илочцу данас више нема српског становништва, па тако дели судбину већине барањских села у којима се након Тријанона и повлачења нових граница највећи број до тада претежно већинских Срба иселио у пограничне делове данашње Хрватске, односно Војводине и остале делове Србије.

Света Петка била је заштитница жена и светитељка која је помагала болесне и сиромашне. Кроз минуле векове осветљавала је српски народ својом побожношћу, молитвама и чудима. За њу се везују многе приче и легенде и све оне сведоче о непоколебљивој вери, смирењу и великим духовним достигнућима.

По предању Света Петка је српског порекла и потиче из имућне и побожне породице. Рођена је у Епивату у Тракији, између Силинаврије и Цариграда, крајем 10. или почетком 11. века. На иконама је представљена у монашкој одећи са крстом у руци. Још од младости, одабрала је пут посвећења Богу, живећи у посту и молитви. После многих година аскетског живота у пустињи, Господ јој је указао место на којем треба да се настани, а то је била пустињска област близу реке Јордан. Након смрти њене мошти су чиниле многа чуда, лечећи болесне и помажући у невољи.

Петковдан, дан њеног спомена, обележава се 27. октобра и представља један од најзначајнијих датума у црквеном календару. На овај дан, многе породице окупљају се око трпезе, делећи радост и благослов са ближњима, сећајући се живота и чуда Свете Петке.

С. М.