Недавни пожар у рафинерији „Дунав”, главном постројењу за прераду нафте у Бати (Сазхаломбати), додатно је подигао питање стабилности, односно безбедности мађарских рафинерија. Инфраструктура је прилагођена управо руском типу сирове нафте, што додатно отежава брзу трансформацију.
Упркос све већем притиску Европске уније на земље чланице да максимално смање своју зависност од руских енергената, Мађарска је и даље једна од најзависнијих држава Европе од гаса, нафте, а делимично и од електричне енергије који потичу директно или индиректно из Руске Федерације. Премијер Виктор Орбан је без околишања изјавио да би укидање увоза енергената из Русије „економски уништило Мађарску” и довело до пада БДП-а од најмање четири одсто. Док је геополитичка ситуација у Европи све напетија, Мађарска балансира између економских нужности и све израженијег неслагања са политиком Брисела.
Мађарска годишње троши око 10 милијарди кубних метара природног гаса, од чега више од 80 одсто потиче из увоза. Иако држава има релативно развијену домаћу производњу (око 1,5 милијарди кубних метара), главни добављач остаје Русија, која преко „Гаспрома” испоручује више од половине укупног увоза. Гас улази у Мађарску „Турским током”, преко Србије, а званична Будимпешта је 2021. потписала дугорочни, петнаестогодишњи уговор са „Гаспромом” о снабдевању енергентима.
Мађарска је изградила значајне складишне капацитете за гас, који су у стању да за извесно време покрију домаћу потрошњу у случају прекида снабдевања, али проблем остаје у разноврсности извора. Иако је изграђен интерконектор који омогућава увоз течног природног гаса (ЛНГ) преко терминала на хрватском острву Kрк, увезене количине остају симболичне. Почетком октобра ове године потписан је уговор са француском компанијом „Engie”, али, по свему судећи, он за сада представља више политичку поруку него суштинску енергетску алтернативу.
Kомпанија МОЛ, доминантни актер у преради нафте, и даље се ослања на руску сирову нафту, која у Мађарску стиже нафтоводом „Дружба”. Упркос значајном смањењу увоза руске нафте – са 80 одсто у 2013. на око 46 одсто у 2021 – овај извор и даље остаје водећи.
Недавни пожар у рафинерији „Дунав”, главном постројењу за прераду нафте у Сазхаломбати, додатно је подигао питање стабилности, односно безбедности мађарских рафинерија. Инфраструктура је прилагођена управо руском типу сирове нафте, што додатно отежава брзу промену извора. Због тога Мађарска упорно блокира увођење санкција на увоз руске нафте у оквиру ЕУ, правдајући то техничком и економском немогућношћу брзе транзиције.
Када је реч о мађарској електропривреди, она се ослања на три кључна стуба: нуклеарну енергију, гасне термоелектране и соларне капацитете. Нуклеарна електрана „Пакш” производи око 35 одсто укупне електричне енергије у земљи, али се у наредним годинама очекује значајно повећање тог удела на преко 60 одсто, након изградње два нова блока у оквиру пројекта „Пакш два”. Радове изводи руска компанија „Росатом”, што додатно подвезује нуклеарну будућност Мађарске за Москву.
Са друге стране, обновљиви извори, пре свега соларни, бележе сталан раст и тренутно чине око 15 одсто производње. Ипак, мађарска електромрежа није потпуно самостална: око четвртине електричне енергије долази из увоза, највише из Словачке, Србије и Аустрије. У великој мери, производња струје у Мађарској зависи и од природног гаса, што значи да проблеми у снабдевању гасом директно утичу и на производњу струје.
Изјаве министра спољних послова Петера Сијарта, који је више пута нагласио да „енергетска безбедност није идеолошко, већ техничко питање”, одражавају политику владе која одбија да енергетику подреди геополитичким интересима ЕУ.
Ипак, власти признају да овај приступ носи и извесне ризике. Један од главних је претерана зависност од једног, политички нестабилног извора. У случају санкција, прекида испоруке или техничких проблема, Мађарска би се нашла у врло незгодном положају, посебно у зимском периоду. Истовремено, очигледан је и отпор Европске уније према актуелној мађарској политици. Будимпешта се све чешће налази у изолованој позицији приликом гласања у Бриселу, а вето на заједничке мере понекад изазива и оштре дипломатске реакције.
Мађарска влада, која има важећи уговор са Руском Федерацијом о снабдевању природним гасом до 2036. године, најавила је могућност покретања правне акције против Европске уније због планиране забране увоза руског гаса за све чланице. Ову намеру саопштио је министар спољних послова Петер Сијарто, уз оцену да би применом такве забране дошло до флагрантног кршења основних начела на којима почива унија.
Орбанова влада, ипак, за сада успешно одржава стабилност снабдевања. Будућност ће највероватније зависити од тога колико ће Европа бити спремна да толерише овакав мађарски курс и колико ће сама Русија остати поуздани снабдевач.
Драган Јаковљевић
(Политика)