Уреду за патенте у Њујорку, српски научник Никола Тесла пријавио је 1887. године шест својих проналазака, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Догодило се то на данашњи дан, 22. октобра, чиме је човечанство крочило у нову епоху свог развоја.

Теслино откриће вишефазне наизменичне струје је у потпуности променио ток технолошког развоја у свету. Овај систем је представљао супротност тадашњем једносмерном систему Томаса Едисона, и омогућио је ефикаснији и јефтинији пренос електричне енергије на велике удаљености.

Теслине идеје и техничка решења убрзо су привукле пажњу индустријалаца, а већ наредне године, 1888, његове патенте откупљује компанија „Вестингхаус електрик“, коју је основао Џорџ Вестингхаус, један од ретких тадашњих индустријалаца који је препознао потенцијал Теслиних изума. Та сарадња означила је почетак великог технолошког продора наизменичне струје, што је уједно довело и до чувене „рат струја“ између заговорника једносмерне и наизменичне струје.

Круна овог великог технолошког сукоба и тријумф Теслине визије о енергетској будућности догодила се 1893. године, када је „Вестингхаус“ на Светској изложби у Чикагу први пут у историји осветлио читав један догађај користећи управо Теслину наизменичну струју. Тај тренутак се данас сматра прекретницом у енергетској историји човечанства и једним од највећих тријумфа Николе Тесле, човека који је својим идејама обележио читаву епоху и заувек променио начин на који живимо.

Његова визија света у којем се енергија преноси без великих губитака, доступна свима и употребљива у најразличитијим облицима, далеко је превазилазила време у којем је живео. Упркос томе што је често био несхваћен, потцењен или чак намерно игнорисан од стране савременика и конкурената, Тесла је остао веран својој мисији: да науком и иновацијама служи добробити човечанства.

Његов рад у лабораторијама у Њујорку и Колорадо Спрингсу, као и бројна предавања и патенти, показују изузетну ширину његовог научног интересовања — од електротехнике, преко радиоталаса, до бежичног преноса енергије. Сваки његов изум носио је печат оригиналности, али и дубоке хуманистичке идеје. За Теслу, електрицитет није био само технички феномен, већ средство за повезивање људи, континената и цивилизација.

Иако је последње године живота провео готово заборављен, историја му је дала заслужено место. Данас, више од једног века касније, његови патенти и рукописи изучавају се широм света, а његово име носе научне институције, технолошки паркови, улице, школе, аеродроми и јединица мере за магнетну индукцију.

Драган Јаковљевић