Ловци Срби из Мађарске су свечано прославили своју прву славу Светог Јевстатија, заштитника шума и ловаца, 4. октобра у манастиру Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину.
Свету литургију служио је игуман манастира о. Методије Марковић, уз саслужење Роберта Сентирмаја, клирика Васељенске патријаршије у Мађарској. После свете литургије освећена је икона Св. Јевстатија, као и славски дарови принесени у славу и част Светог великомученика, а за здравље и напредак српских ловаца. Ловци су за свој сусрет одабрали најстарију српску светињу у Мађарској, где вековима наши преци налазе своје духовно уточиште. Славску икону Светог Јевстатија Плакиде, поклонио је Душан Кашанин из Ловре.
Како је дошло до овог сабрања под манастирским сводовима, испричао нам је Слободан Алексов, који је са својом породицом оводишњи кум славе:
„Идеја се зачела пре три године. Наиме, Мита Сокић из Медине је предложио да се озакони Ловачко удружење како би се љубитељи лова повремено окупљали. Стекли су се услови ове године, и евидентирали смо 35 ловаца из Ловре, Српског Ковина, Чипа, Тукуље, Бате, Калаза, Медине, Батање, Деске, Печварада и Сентандреје. Желели смо да започнемо своје сабрање у ковинском манастиру са надом да ће благослов Светог Јевстатија пратити све наше будуће кораке. Игуман манастира о. Методије Марковић се захвалио свима присутнима после литургије и пожелео да ову светињу увек доживљавамо као свој дом у коме смо добродошли. Окупило се око 24 ловца, а сви који нису дошли, послали су нам подршку и написали шта их је спречило да дођу. Имали смо и госте, што је овај дан учинило још свечанијим. На ово прво заседање, сви ловци су дошли у ловачком оделу. Разговарали смо о нашим плановима уз трпезу љубави коју смо за ову пригоду припремили. Договорили смо да у новембру оформимо нашу ловачку скупштину, изаберемо руководство и договорили се да Мита Сокић следеће године преузме кумство. На овом скупу смо истакли приоритет Удружења, а то је: очување наше културе, језика и идентитета, затим очување природе и дивљачи. Сматрамо да је наша дужност да се као Удружење представимо у најбољем светлу, а нашу српску заједницу да упознамо са ловном културом.“
Лов је најстарија делатност човека која се одликовала кроз историју, од првобитне заједнице до данашњег дана. Слава Св. Јевстатија је један значајан догађај, јер су се по први пут окупили ловци, Срби из Мађарске.
Дознајемо да добијајући дозволу за лов, од ловца, односно од Удружења се очекује да ће се увек и у свакој прилици понашати као чувари дивљачи и природе у којој она живи; очекује се да ће се ловац ангажовати у борби за очување природних услова за живот дивљачи. Зато ће он, ако примети да неко чини штету природи или дивљачи употребом недозвољених средстава за лов, или употребом средстава у хемијском или неком другом штетном облику при раду у шуми, или пољу, пријавити својој организацији или одговарајућим органима, како би се штеточине спречиле, а штета отклонила. Исто тако, ако ловац примети ловокрађу, или угинуће, или болест дивљачи, загађење терена или неке друге негативне појаве, то треба да пријави организацији која газдује ловиштем. На тај начин ће се спречити осиромашење ловишта и допринети заштити природе и дивљачи у њој.
Ловачке заједнице су дужне да негују ловну културу, ловачке обичаје и навике који су саставни део нашег идентитета. При томе треба сачувати традиционалне моралне вредности и свест о заштити природе.
Желимо срећну славу српским ловцима на територији Мађарске који ће поштовати етичка мерила која су вероватно у данашње време угроженија него икада у дугој историји људске заједнице, чувати природу и шуме, као и шумски свет.
Ловачка слава је Свети Јевстатије Плакида (или Свети Евстатије), заштитник лова. Ловци православних земаља славе 3. октобра, по новом календару и највећи је ловачки празник са доста дугом традицијом. Заштитник лова по легенди у животопису Св. Јевстатија, налазимо да се у младости звао Плакида, и да је живео од 70-120 године после Христовог рођења, у Риму. Био је страствени ловац и војсковођа у време цара Тита и Трајана. Легенда каже да, полазећи једном у лов на хришћански празник Велики петак, наиђе у шуми на јелена. Божијом промисли појави се светао крст међу роговима јелена и дође му глас Господњи позивом да оде свештенику хришћанском и да се покрсти. Плакида послуша, оде и покрсти се, заједно са женом и два сина. На крштењу доби име Јевстатије. Након тога врати се поново у шуму на исто место где му се појавио јелен и клекнувши заблагодари Богу што га је привео Христовој истини. У тај час поново је чуо тајанствен глас који му прорече његово страдање. Одмах затим Јевстатије тајно напусти Рим са својом породицом и премести се у Египат, где је провео прерушен у затишју, петнаест година. Међутим, пред крај владавине цара Трајана, нападоше Варвари Римско царство и цар пошаље два официра по читавој држави да потраже војсковођу Плакида. Божијом помоћи га пронађе у Египту и доведе у Рим. У међувремену цар Трајан је умро, а на престо царства је дошао цар Адријан. Kада позва цар војводу Плакиду да принесе жртву он рече да је хришћанин и цар га одмах стави на муке и кад му звери не учинише ништа, цар га заједно са женом и синовима баци у тело усијаног металног вола. Трећег дана извадише његово тело мртво, а од жара неповређено и сахранише га. Већ у трећем веку по Христовом рођењу, ловци хришћански почели су славити Св. Евстатија, као великомученика и заштитника лова по свим областима Римског царства и тако до дана данашњег.
Славица Зељковић