СНН плус
Руководство Самоуправе Срба у Мађарској: Позив на дијалог и даље отворен

Два пута заредом заседање Скупштине није одржано због опструкције – недоласка посланика опозиције, као и једног члана владајуће коалиције. Како ви видите ову ситуацију, њене потенцијалне последице и могући излаз из ње?

Јованка Ластић: Мислим да је чин недоласка, опструкције или бојкота – како год да то назовемо – веома негативан и неповољан. Наиме, сви ми, као скупштинари, изабрани смо и делегирани на ове позиције да представљамо једну, можда и већу групу припадника српске заједнице у Мађарској. Требало би да имамо свест о одговорности према тој позицији коју смо добровољно прихватили и да испунимо обавезе које смо преузели у тренутку када смо положили заклетву.

Оваква ситуација има веома негативне последице, јер самоуправа мора да функционише. Ту су школе у којима треба обезбедити покривање трошкова и исплату плата просветним радницима. Ту су и институције које морају реализовати своје програме, а за то им је потребна адекватна инфраструктура. Све је то, да тако кажем, технички део нашег посла: доношење техничких одлука које су правно регулисане, имају своје рокове и уклапају се у државни управни систем. Ако се ти рокови не испоштују, последице могу бити врло неповољне. Имам утисак да су неки људи у Скупштини заборавили да тамо не треба да размишљају искључиво у своје име, већ у име већег броја људи које представљају. Потребно је оставити по страни личне анимозитете. Неко може да ме воли или не воли, чак и да ме мрзи, али мора да схвати да овде није реч о мени, већ о функционисању самоуправе.

Поред тога, постоје и политичке одлуке, које су другог карактера: изражавају политичку вољу и смер којим ова заједница жели да иде, преко 15 изабраних представника у Скупштини. Ту свако има право да гласа по свом уверењу, и шта год буде изгласано, то постаје став самоуправе. Тако функционише демократија.

Што се тиче излаза из ове ситуације, ја сам и даље оптимиста. Верујем да ће доћи до дијалога и до консензуса барем око основних питања, пре свега када је реч о егзистенцији људи запослених у нашим институцијама. У тој посланичкој групи цивилног удружења које је поставило своју листу има доста људи који су запослени управо у институцијама чији је оснивач и финансијер Самоуправа Срба у Мађарској. Због тога верујем и надам се да неће дозволити да због техничких пропуста – као што су, на пример, усвајање или измена буџета и завршни обрачуни – дође до блокаде рада. Међутим, ако би се то ипак догодило, по мађарским законима се зна како се поступа у таквим случајевима: у рад би се умешала државна управа, што би свакако било веома неповољно по нашу заједницу. Тада би се с правом поставило питање: шта ти људи уопште желе и да ли су способни да се договоре макар око најосновнијих ствари. Опозиција тврди да жели дијалог – надам се да ће то заиста и показати у пракси.

Опозиција каже да жели дијалог и договор о насталим проблемима, а с друге стране наводи да до даљег неће присуствовати заседањима Скупштине. Како је онда тај дијалог уопште могућ, ако не желе да разговарају у институционалним оквирима? Где би, ако не у Скупштини – која управо и постоји ради дијалога – тај разговор требало да се води?

Јованка Ластић: Апсолутно се слажем с вама. Вероватно је законодавац и замислио да функција Скупштине буде управо таква: својеврсни мали парламент српске заједнице. То је место где треба да се сучељавају мишљења, да се чују аргументи и да се на основу њих доносе одлуке. Наравно, као и у свакој демократији, неко успе да спроведе своју вољу, неко не – то је део демократске игре. Ипак, не бих оспорила да већина људи, верујем, има добру намеру и жели напредак српске заједнице. Али њихов недолазак у неку руку делује себично, јер се не размишља о последицама које такав поступак може изазвати.

Ми ћемо се, наравно, консултовати и са владином канцеларијом и са правницима, и покушаћемо да обезбедимо минималне услове за функционисање институција. Верујем да ћемо у томе успети барем наредних пола године, ако не и дуже – уколико се, наравно, у међувремену неки посланици не предомисле и не врате у рад Скупштине.

Што се тиче саме понуде за дијалог, мислим да она може да се схвати као позив на један неформални састанак, можда не у виду скупштинске седнице, већ неког форума или округлог стола. Ми ћемо покушати да то организујемо и да позовемо не само скупштинаре, већ и ширу јавност, све заинтересоване који би желели да учествују у једном отвореном разговору.

Онда ћемо заиста чути шта народ мисли и које би смернице требало поставити за наредни период. Оно што је извесно: најважније је обезбедити стабилно функционисање самоуправе и њених институција.

Како видите насталу ситуацију након недоласка опозиционих скупштинара на другу заредом, сада већ поновљену седницу Скупштине? И како видите излаз из ове ситуације? Како можемо да превазиђемо ову подељеност?

Андрија Роцков: Мој је закључак да је место за решавање насталих питања управо на седницама Скупштине. Нико није забранио скупштинарима да дођу на седницу. Сваки скупштинар има право да прихвати или одбије дневни ред, има право да гласа и донесе одлуку, али једно право нема: ако је преузео обавезу да служи овој заједници, нема право да се не појави на седници.

Ако су потребне додатне информације, оне се могу добити управо овде, у оквиру институција. У овој конкретној ситуацији дошло је до проблема након што смо, после сазивања првобитне седнице, утврдили да не можемо наставити поступак утврђивања листе за парламент.

Разлог за то је што је, према нашој интерној правној регулативи, односно делу Статута који се односи на овај процес, утврђено да је поступак био противзаконит. Добијена су и званична документа из Националне изборне комисије која то потврђују. Након што је седница већ сазвана, ми нисмо имали право да накнадно шаљемо додатна обавештења, али ћемо, наравно, детаљно информисати све скупштинаре о разлозима и потребним корацима.

Жао ми је, али без присуства свих, и госпођа и господе који чине Скупштину, не видим могућност решавања ситуације. Не сматрам да се овакви проблеми могу решавати по кафанама или у приватним становима.

Избори су завршени, кампања је иза нас. Ове просторије нису ничије приватно власништво: оне припадају целој српској заједници.

У том контексту даћу један предлог: сутра ћу саставити писмени предлог за сазивање ванредне седнице Скупштине. То би била седница на којој бисмо водили политичку расправу о тренутном стању у заједници, без доношења формалних одлука. Али и та расправа треба да се одвија у оквиру институционалног, скупштинског простора, тамо где јој је место. На тој скупштинској седници волео бих да атмосфера буде мање формална и да садашња председница не председава. Такође бих желео да улогу модератора или водитеља преузме портпарол парламента Љубомир Алексoв.

Шта је ваш коментар на поновни недолазак опозиционих одборника на поновљено заседање скупштине и како видите насталу ситуацију, односно евентуалне дугорочне последице овакве опструкције?

Кристифор Брцан: Ја сам читавог живота радио за нешто и увек сам се трудио да будем конструктиван. Кад год би се појавиле неке потешкоће или нешто стало на пут, увек сам тражио решење како бих остварио циљеве које сам себи зацртао. Своје циљеве имам и у овој скупштини. Нисам дошао да представљам самог себе и своје личне интересе, већ једну заједницу која је у протеклим деценијама показала на шта је способна, какве вредности заступа и шта смо све створили у последњих двадесетак година. Са најбољом намером представљам тај систем, тај принцип и те циљеве.

На неки начин сам веровао да својим присуством и искуством могу допринети широј заједници у овом питању. Али, нисмо истог мишљења, нити полазимо од истих принципа. То, међутим, не би требало да представља проблем. Суштина је у договору – барем свет тако најбоље функционише. А за договор су потребне две стране, две добре воље и конструктиван, коректан приступ. Јер ако тога нема, онда се ништа не може постићи.

Данас имамо ситуацију у којој су неки другачијег гледишта. Мислим да ће свако пронаћи своје место, да ће се ствари решити и да ће коначно почети један конструктиван, добар рад у корист свих нас. Јер ако до тога не дође, ако не стигнемо до тог нивоа сарадње, онда ће настати велики проблем и можда ће се поставити питање смисла оваквог функционисања.

Зато желим свима да добро размисле, да свако погледа најпре у себе, да крене од својих поступака. Кад човек у себи доведе ствари у ред, онда може и другог да критикује – да каже шта је добро, а шта није. То су они први кораци које сви морамо учинити, и само тако треба приступати заједници.

Други пут заредом посланици опозиције нису се појавили на поновљеном заседању Скупштине. У чему видите разлоге насталих проблема? Ко сноси одговорност и како видите излаз из постојеће ситуације?

Мирко Митар Кркељић: Сматрам да је подела унутар наше заједнице – ко је „позиција“, а ко „опозиција“ – у основи погрешна. Морали бисмо да превазиђемо те поделе и да се усмеримо на то како ћемо најбоље функционисати у корист целе заједнице, без обзира на то с које је ко листе дошао.

Ја сам одувек био отворен, и сада сам отворен за разговоре, како јавне тако и оне „иза кулиса“. Сматрам да је управо комуникација најважнија: да се проблеми отворено изнесу и да се о њима разговара.

Проблем, међутим, настаје онда када се човек једноставно не појави на седници скупштине и притом не да конкретне информације о томе шта га тачно спречава или шта су његови разлози. У таквим условима врло је тешко радити. Потребно је врло јасно и конкретно указати на проблем.

Већина критика које су наведене у јавном саопштењу опозиције нису довољно конкретне или су резултат праксе која произлази из саме логике функционисања. Место где се одлуке доносе јесте управо седница скупштине. На пример, и у ранијој пракси увек је било тако да се на седници износе предлози – ко ће обављати коју функцију – па се о томе расправља и гласа. У том погледу ништа се није променило: и даље важи исти поступак као и раније.

С друге стране, разумљиво је да је улога опозиције да укаже на пропусте власти, да каже шта, по њеном мишљењу, није урађено на најбољи начин. То разумем и имам извесну толеранцију према томе. Али, оно што сматрам неприхватљивим јесте да се на тај начин спречава рад самоуправе, јер то после извесног времена може озбиљно угрозити њено функционисање. Зато верујем да је неопходно што пре пронаћи начин да се рад настави у конструктивном духу, у интересу целе заједнице.

Мислим да је веома важно напоменути да су моја врата увек била отворена за свакога. Ко год је тражио помоћ – било у вези са пројектима, идејама или било чим другим – увек смо били спремни да саслушамо и помогнемо. Међутим, када се нешто постави као ултиматум, то може постати веома проблематично. Ствара се утисак као да једна страна само декларативно говори о жељи за сарадњом, миром и напретком, док у стварности таквим поступцима омета конструктиван дијалог. То онда више личи на комуникацијски трик него на стварну вољу за заједнички рад.

Зато овим путем позивам све одборнике који искрено желе сарадњу и који би желели да допринесу бољем функционисању самоуправе, да дођу, да седнемо и разговарамо. Јер, као и на свакој дебати, ако је присутна само једна страна, комуникација је немогућа.

Сматрам да ће они који заиста желе да комуницирају и сарађују на крају и доћи. Са моје стране, ја сам ту. Скупштинска седница је најбољи оквир за расправу и дебату, па и о овим питањима о којима сада говоримо.

Тако је, управо зато је и осмишљена цела та структура: да постоји једна самоуправа са 15 чланова Скупштине, где се о свим стварима расправља. Наравно, постоји и могућност разговора ван званичних оквира, и томе увек треба дати простора ако је потребно. Једно је сигурно – онај ко заиста жели сарадњу, биће ту. Тај ће сести на своје скупштинско место, а ми све конструктивне људе с радошћу очекујемо.

Разговарао: Милан Степанов

*

Саопштење Слободана Никића:

Поштовани,
Пошто видим да је овај вид комуникације популаран, а НИСАМ учествовао у састављању саопштења ни „опозиције“ ни „позиције“, написаћу и ја пар редова, пре свега да бих објаснио и оправдао сопствене ставове и непојављивање на седници, ако некога интересује.

Пре свега, хоћу да нагласим да сам у политику ове заједнице ушао без икаквих личних интереса и да моја егзистенција не зависи од ње. Тако да ни моје тренутно деловање није условљено никаквим личним амбицијама већ искључиво за добробит заједнице. Годину дана у нашој кровној организацији било је врло поучно искуство.

Врло сам разочаран у опште стање, атмосферу и начин деловања појединаца. Сматрам да то није нешто ново, већ да је овај модел деловања и функционисања присутан већ дуго времена и да се само смењују „групе“ које имају моћ, деле правду, функције и буџет. Крајње је време да се стави тачка на овакав трули систем, јер смо дотакли дно.

Заједница НЕ СМЕ да буде талац личних амбиција.

На редовну седницу као ни ову данашњу нисам дошао пре свега из принципијелних разлога, јер нисам желео да учествујем ни на какав начин у „иза кулисним“ играма, а покушао сам да укажем и више пута сам упозоравао и тражио компромисна решења.
Лоши односи скупштинара се преливају на опште стање у нашој заједници, на све њене институције и многе појединце.

Дакле, нисам „прелетач“, мој глас ће увек ићи заједници, нисам дизач руке – сваки предлог „позиције“ и „опозиције“ који је конструктиван и за добробит ове заједнице имаће мој глас.

Позивам и све остале скупштинаре да учине исто. Да не праве „дилове“, већ да седнемо сви заједно и покушамо да видимо шта је најбоље за заједницу. Да радимо заједно у њеном интересу. Није све црно, на сву срећу имамо довољно квалитетних људи који раде за добробит заједнице (при том мислим да их има и у „позицији“ и у „опозицији“), време је да се удруже снаге за виши циљ.

*

Саопштење делегата са изборне листе КРУГ:

Поводом нове ванредне седнице Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској

Након што смо из принципијелних разлога бојкотовали редовну седницу Скупштине

планирану за 4. октобар 2025. године, руководство Самоуправе Срба у Мађарској заказало је нову седницу за 8. октобар са истим дневним редом и без уважавања наших раније изнетих примедби.

Будући да се ништа суштински није променило, обавештавамо јавност да нећемо присуствовати сутрашњој ванредној седници Скупштине. Наш став остаје исти: не можемо дати легитимитет раду који није заснован на законитости, транспарентности и равноправности.

Нажалост, ни овога пута није показана спремност да се сагледају разлози нашег протеста. Уместо тога, објављено је писмено образложење које не нуди решења, већ полуистинама и извртањем чињеница покушава да доведе у питање наш интегритет. Уз то, поједини скупштинари су телефонски позивани и вршен је притисак на њих, што сматрамо непримереним и недостојним основним принципима највишег изабраног тела Срба у Мађарској.

Ми смо и даље спремни на сарадњу и сматрамо да је заједнички рад могућ само на законит, транспарентан и равноправан начин. Уместо формалних оправдања и једностраних потеза, потребно је да се обнови стварна комуникација међу свим изабраним представницима.

Позивамо све скупштинаре на отворен разговор, у намери да се превазиђу поделе и да се рад Скупштине усмери ка заједничким циљевима и интересима српске заједнице у Мађарској.

Спремност коју ми показујемо очекујемо и од руководства Самоуправе, у уверењу да је то једини пут ка стабилном и делотворном раду у корист целе српске заједнице у Мађарској.

Предлажемо да се време и место тог састанка договоре у најскоријем року, у духу добре воље и конструктивне сарадње.

Scroll to Top