Група ученика седмог разреда Српске и основне школе из Сегедина искористила је могућности које пружа манифестација Ноћ истраживача и у петак 3.октобра увече посетила Фармацеутски факултет Универзитета у Сегедину. Ово несвакидашње искуство омогућило је деци да на занимљив и интерактиван начин закораче у свет науке и истраживања.

Током вечери, ученици су се упознали са лабораторијским пацовима који се користе у фармацеутским испитивањима, присуствовали су демонстрацијама различитих хемијских експеримената, а имали су и прилику да сами направе свој балзам за усне – који су потом понели кући као сувенир са научне авантуре. Посебно интересовање изазвала је и дегустација лековитих чајева, уз разговоре о њиховим ефектима и примени у свакодневном животу.

„Експерименти су били јако занимљиви, а чајеви су били укусни,“ поделио је своје утиске Дару Милан.

На његову изјаву надовезале су се Лили и Бела: „Највише смо уживале у прављењу балзама за усне! Сви на факултету су били веома љубазни према нама, што нам је додатно улепшало доживљај.“

Овакве манифестације су од изузетног значаја јер приближавају науку младима на приступачан и занимљив начин. Кроз директно искуство, ученици могу да виде како изгледа рад у лабораторији, шта раде фармацеути и истраживачи, као и да препознају могућности које им се у будућности могу пружити у свету науке и технике.

Излагање деце различитим научним областима у раном узрасту подстиче радозналост, критичко мишљење и отвореност ка новим знањима. Када деца имају прилику да „завире“ иза врата институција као што су факултети и истраживачки центри, они почињу да развијају јаснију слику о могућим каријерама, али и да граде поштовање према науци и образовању.

Захваљујемо се организаторима Ноћи истраживача и Фармацеутском факултету у Сегедину на топлој добродошлици, стручности и труду који су уложили да нашим ученицима пруже вече пуно нових сазнања, инспирације и забаве.

Била је то садржајна и незаборавна научна авантура која ће сигурно подстаћи многе да се заинтересују за науку – и можда једног дана и сами постану истраживачи.

Енике Нађ Абоњи