Ја сам Лена и идем у Српску гимназију „Никола Тесла” у Будимпешти. Сада сам почела да похађам гимназију, девето одељење „А” разреда. Могу рећи много ми се свиђа наша гимназија. Кренула сам у ову школу, односно у забавиште са свега три године. Завршивши забавиште преселила сам се са породицом у Србију, у Нови Сад. Тамо сам живела три године.
После тога вратила сам се са фамилијом у Мађарску, у Будимпешту. Четврти разред основне школе сам почела у нашој српској школи и овде сам остала до завршетка осмог разреда. До осмог разреда и нисам много размишљала о томе да ли желим да наставим да учим у овој школи или желим да пређем у неку мађарску гимназију или, пак, да одем у Србију. Помисао да одем у Србију и да се тамо упишем у неку гимназију, како бих тамо усавршила свој српски језик, веома ми се допала. Међутим, после много времена размишљања схватила сам да још нисам спремна за једну толику промену да се сама преселим у једну другу државу без своје породице.
Моји родитељи такође нису били за то да се пођем због свих тих дешавања, протеста и политичке ситуације у Србији. Управо због тога су многи одлучили да се не школују тамо, него да дођу у нашу школу и да ту наставе учење.
Чини ми се не би било логично ни паметно да сам урадила нешто супротно. Друга опција је била да останем у Мађарској са својом породицом и да наставим свој живот исто тако само у некој другој школи. Нажалост, у Мађарској за сад нема друге српске гимназије сем ове у Будимпешти. Ако бих пак прешла у неку другу гимназију требало би да учим на мађарском језику све предмете.
На моју велику срећу, могла сам да се определим где ћу наставити своје средњошколско школовање. Пријавила сам се у Српску гимназију „Никола Тесла”, а такође и у будимпештанску гимназију „Јанош Апацаи Чере”. Треба рећи да је поменута школа ове године била пета најбоља гимназија у Мађарској. На пријемном испиту сам освојила велики број бодова, поготово из математике, зато сам се пријавила на математички смер те гимназије. Погледала сам број бодова које сам освојила на пријемном испиту који је био више него просечан у односу на прошлогодишњи број бодова, на основу чега су минуле године били ученици примљени. Наравно, нисам очекивала много, јер сам знала ако бих и била примљена у ту гимназију то би заиста било право чудо. На крају се испоставило да ми је фалио свега један бод како бих била позвана на усмени испит. Наравно, нисам била тужна, јер чак и да сам била примљена, уопште није било сигурно да бих уопште прешла у ту мађарску гимназију. Зато сам одлучила да ћу девети разред наставити у мојој старој школи, са једином разликом да ћу прећу на други део ходника, да ћу имати нове професоре и разредне другаре, ученике како из Мађарске тако и из Србије.
Искрено речено, јако сам срећна што сам се на крају одлучила да наставим средњошколско школовање у Српској гимназији „Никола Тесла” на Тргу ружа. Морам да признам има много разлога због чега похађам ову школу, али је најважнији разлог, ипак, био језик.
Лена Симић, 9/а