У оквиру програма Сезоне мађарско–српске културе, јавност у Мађарској је током септембра 2025. године добила прилику да погледа изложбу „Обреновићи – лично и приватно“, аутора доц. др Филипа Цветковића.
Реч је о поставци која представља тридесет оригиналних фотографија и докумената из приватног живота српске династије Обреновић. Изложба је прво отворена у Српском православном музеју у Сентандреји, 22. септембра, а потом је 30. септембра представљена и у Текелијануму у Будимпешти.
Свечано отварање у Сентандреји окупило је бројне високе званице из Мађарске, Србије и Републике Српске, као и представнике Српске православне цркве. Миторполит Лукијан, министар културе и иновација Мађарске Балаж Ханко, министар културе Србије Никола Селаковић и министар културе Републике Српске Боривоје Голубовић заједно су отворили изложбу, истичући њен значај за развој културне сарадње.
Изложба у Сентандреји приказала је фотографије које не пратимо у уџбеницима историје: породичне снимке, тренутке са путовања, неформалне призоре из приватног живота владарске породице. Тиме је јавности понуђен другачији увид у историјску улогу Обреновића, у коме су они представљени као људи са својим слабостима и врлинама, а не искључиво као политичке фигуре.
Аутор изложбе, доц. др Филип Цветковић, нагласио је том приликом да је ово ретка прилика да публика погледа оригиналне фотографије династије: „Ове фотографије су драгоцен архивски материјал који осветљава приватни живот Обреновића. Поред званичних портрета, овде видимо и личне тренутке који су обликовали живот једне од најважнијих српских династија.“
Осам дана након отварања у Сентандреји, изложба је премештена у Будимпешту, у просторије Текелијанума. За ову прилику организовано је стручно вођење, које је припремио Сенад Емра из Епархије будимске. Он је публици пренео поздраве аутора и прочитао његово писмо, у коме је Цветковић детаљније изложио своју замисао.
„Ова изложба није само сведочанство о историјским догађајима већ и о личностима које су стајале иза њих. Она нам показује како лична историја обликује политичке токове и како политика утиче на приватне животе,“ навео је Цветковић у обраћању.
У писму је указано и на два посебно значајна експоната: фотографију кнеза Михаила Обреновића снимљену у Бечу 1858. године, која сведочи о европским утицајима и културној отворености династије, и разгледницу из Будимпеште са приказом свадбе краља Александра и Драге Машин 1900. године, са оригиналним поштанским печатом. Ови предмети, истакнуто је, илуструју колико су јавни и приватни живот били испреплетени у судбини династије.
Династија Обреновић једна је од две велике српске владарске породице XIX и почетка XX века, уз Карађорђевиће. Оснивач династије, кнез Милош Обреновић, предводио је Други српски устанак 1815. године, а 1830. добио хатишериф којим је Србија стекла широку аутономију унутар Османског царства. Од тада па до Мајског преврата 1903. године, када су краљ Александар и краљица Драга убијени у дворском пучу, Обреновићи су више пута били на челу српске државе.
Међу њиховим најважнијим достигнућима истичу се јачање државних институција, модернизација војске и школства и постепено стицање међународног признања српске независности. стовремено, њихова владавина била је обележена унутрашњим кризама, политичким поделама и личним трагедијама.
Изложба у Сентандреји и Будимпешти управо зато има значај: она враћа пажњу јавности на људску страну владарске породице, која је у историографији често остала у сенци великих политичких догађаја.
Обреновићи и Сретењски устав
Сретењски устав донет је 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу, у време владавине кнеза Милоша Обреновића (1780–1860). Он је био иницијатор и политички покровитељ његовог доношења, јер је, након добијања хатишерифа 1830. и 1833, Србија стекла широку аутономију унутар Османског царства. То је омогућило да се постави питање унутрашњег уређења српске кнежевине. Милош је у почетку владао аутократски, што је изазивало незадовољство дела српске елите. Под утицајем домаћих првака, али и због притиска великих сила, донет је устав који је израдио Димитрије Давидовић, Милошев блиски сарадник. Устав је свечано проглашен на Сретeње Господње (15. фебруар) у Крагујевцу, пред великим бројем народа, па је отуда и добио име.
Милан Степанов