Концепт овог пројекта био је усмерен на истраживање менталног здравља код младих кроз различита предавања и радионице.
Севиља, главни град андалузијске регије у Шпанији, смештена је 200 километара североисточно од Гибралтара. Његова архитектура, попут велелепне Катедрале и Алкасара, сведочи о богатој прошлости. Овај град живи културу некадашњег римског града „Хиспалиса” и касније муслиманске „Исбилије”. Севиља је такође позната по „Фламенку”, страственом и веома емотивном плесу. Девојке наступају у прелепим дугачким хаљинама са воланима на доњем делу, који се прате покретима тела и стварају таласе док плешу.
Боравак у Шпанији није био само прилика да упознамо град, већ и да активно учествујемо у Ерамус+ пројекту, чија је тема била посвећена менталном здрављу младих. У овом пројекту, учествовала је професорка Јована Вечић, сарадница Српског педагошког и методолошког центра као и ми, Игор Џалто и Дуња Адамовић, ученици 11/б разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти. Предавања и радионице су биле разноврсне и интерактивне, а свака је пружала прилику да научимо нешто ново и упознамо учеснике из разних земаља.
Цео концепт овог пројекта био је усмерен на истраживање менталног здравља код младих кроз различита предавања и радионице. Тема „Пронађи свој кишобран”, носила је дубље значење - симболизује проналажење личне заштите. Оно нам помаже да се носимо са стресом и изазовима. Неколико сесија у оквиру пројекта, бавило се конкретно овим концептом. Тим из Француске је презентовао своје идеје и тиме обогатио наше искуство. Кроз друге сесије научили смо да смо сви индивидуална бића, са сопственим емоцијама и понашањем, и да је важно одржавати унутрашњу равнотежу, како бисмо сложно функционисали у заједници. О томе је посебно говорило једно од предавања, где смо се по први пут сусрели са „Rain” методом. Ова метода се састоји од четири корака: recognize (препознај), accept (прихвати), investigate (истражи), и nurture (негуј себе кроз процес).
Друга радионица истакла је повезаност ума и тела - кроз научне аспекте, сазнали смо да стрес и негативне емоције могу утицати на срце, имуни систем и мишиће. На крају смо се кроз практичне вежбе фокусирали на опуштање тела. Једна од сесија, која је посебно привукла нашу пажњу, била је посвећена расизму и његовом утицају на психичко здравље. Оно што је било ново и занимљиво јесте податак да дуготрајна изложеност расизму, може довести до тзв. „микротраума”, које се нагомилавају кроз свакодневне ситуације – преким погледима, циничним коментарима итд.
Посебно снажан утисак на све нас оставила је прича девојке муслиманске вере, која живи у Норвешкој, а пореклом је из Сомалије. Споменула је битан детаљ – осећај да нигде не припада у потпуности. Подстакла нас је да схватимо колико је важно препознати и подржати свакога ко се осећа „између два света”.
Наше путовање у Севиљу, имало је посебан циљ: пошто ми, као Срби у Мађарској, представљамо мањинску заједницу, желели смо да укажемо на важности менталног здравља унутар мањинских заједница. Тиме смо имали прилику да представимо Српски педагошки и методолошки центар. Добили смо прилику да представимо нашу перспективу и поделимо искуства кроз предавање о стигматизацији, са посебним фокусом на стигму везану за ментално здравље. Објаснили смо шта стигма значи и шта је то стигматизација, као и разлог због ког се она јавља - на основу вере, расе, пола, друштвених предрасуда, па чак понекад и на основу менталног здравља. Током интерактивне радионице, слушаоци су активно учествовали у дискусији, делили своја искуства и давали мишљења о томе како се стигматизација може смањити. Ово предавање је отворило озбиљне теме за разговор.
Из свих ових предавања произашла је и важна порука: комуникација је кључна. Слушање других помаже у смањењу стреса и јачању заједнице. Кроз пројекат смо схватили колико је важно отворено причати о својим осећањима и подржавати једни друге. Овај Еразмус пројекат подстакао нас је на даље размишљање о томе како се највећа снага неке заједнице крије у томе да нико не остане сам са својим проблемом.
Дуња Адамовић, ученица 11/б