Пројекат „Локалне вредности“ покренут је са циљем да се сачувају, прикажу и пренесу будућим генерацијама све оне културне, духовне и материјалне вредности које чине идентитет Деске.

У питању није само каталог старих зграда или обичаја, већ живи подсетник да се баштина заједнице може одржати једино ако је активно користимо и делимо. Зато је један од највидљивијих начина представљања управо „Дан националних вредности“ – свечано окупљање мештана, током којег се кроз шетњу упознају са локалним знаменитостима и традицијом.

Групу учесника кроз село водила је Косо Аранка, вођа пројекта, која је говорила о значају појединих места и њиховој улози у историји Деске. Учесници су обишли стару католичку цркву, школу из 1929. године, али и друге објекте који чине културну целину места.

Када је реч о српским знаменитостима, кроз њих је групу лично водио Кристифор Брцан, председник Српске самоуправе у Дески. Посетиоци су тако упознали недавно обновљену Српску православну цркву, Сава центар са забавиштем и школом, као и новоотворену Завичајну кућу, која је изазвала највеће интересовање.

„Посетиоци Завичајне куће били су углавном мештани који до сада нису имали прилику да је разгледају, али и гости из других места. Посета је организована групно, а врата куће остају отворена и за појединце који желе да открију њене тајне,“ истакао је Брцан. Он је додао: „Ово је прва организована групна посета Завичајној кући, али већ у протеклој недељи, након отварања, било је много заинтересованих који су свраћали да је погледају. Већ имамо и најављене групе за наредне термине. Наравно, циљ је да се простор користи, јер је осмишљен тако да живи кроз обичаје и да служи заједници.“

Многи посетиоци тог дана били су изненађени снагом и упорношћу наше заједнице да очува свој идентитет. Оно што се највише могло осетити била је топлина заједништва – не само у речима, већ и у делима. У дворишту Завичајне куће окупили су се чланови заједнице и њихови пријатељи, да заједно припреме ајвар. Тај ајвар није био тек симболична активност, већ ће га касније користити мештани, а биће подељен и деци у забавишту и школи, као део здраве исхране и као укус традиције који се преноси на најмлађе.

Око великог казана окупили су се родитељи са децом, учитељице, васпитачице, пријатељи заједнице и комшије. Смењивали су се разговори, смех и мириси печене паприке, а све је одисало једним ретким осећајем заједничког рада и припадности. Та слика остала је многима као најјачи утисак дана – доказ да се заједница чува онда када свако дода свој део труда, и да обичаји остају живи када их заједно негујемо.

„Дан националних вредности“ у Дески тако је постао више од једне шетње – он је симбол заједничке бриге о прошлости, садашњости и будућности.

Сања Симулов