У свечаној и емотивној атмосфери, пред бројним мештанима, гостима и представницима културног живота, у Дески је отворена Завичајна кућа – простор који ће чувати корене, обичаје и успомене, али и бити живо место сусрета, стварања и заједништва.
Председник Српске самоуправе у Десци, Кристифор Брцан, у свом обраћању подсетио је присутне на пут који је заједница прешла од деведесетих година до данас. Како је рекао, све је почело једноставно – са песмом, игром и свирком, када је фолклор био готово једина делатност. Временом је, уз упорност и љубав многих појединаца, тај ентузијазам прерастао у систематски рад на очувању српског идентитета у Десци. Улазак Мађарске у Европску унију отворио је нове могућности: заједница је искористила европске и прекограничне програме попут Interreg и Bethlen Gabor, како би обновила и уредила простор и створила услове за нове активности. Први корак био је симболичан и снажан – чишћење старог српског гробља и изградња Сава центра, као темеља будућег развоја.
„Завичајна кућа је замишљена као живи простор, а не као музеј. Њен циљ није да експонате закључа у витрине, већ да понуди аутентични амбијент у коме ће се одвијати живот заједнице – обичаји, радионице, приредбе и дружења. Сава центар је институција у коју људи улазе са поштовањем и дозом дистанце, док је Завичајна кућа као нечије двориште – топло, блиско и домаће”, истакао је Кристифор Брцан.
Објекат има три просторије: прва је поставна „чиста соба”, која ће дочарати некадашњи изглед српске куће, друга је просторија намењена за „Златни вез”, у којој ће бити изложене српске капице са златним везом које су увршћене у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Мађарске, а трећа је друштвена просторија, намењена разговорима, сусретима и дружењу.
У оквиру пројекта планиране су и радионице: једна посвећена грничарији, а друга различитим занатским вештинама рада са дрветом, док се у дворишту налази и стара котарка (чардак) као аутентичан део некадашњег сеоског домаћинства. Поред Завичајне куће налази се и Зелена башта – едукативни простор на којем се узгајају повртарске културе, лековито биље, винова лоза у малом винограду и њива под житом (овсом). Башта је осмишљена као живи амбијент у којем ће деца и млади кроз практичан рад учити о природи и старинском начину живота.
Брцан је истакао да Завичајна кућа треба да постане срце свих традиционалних дешавања српске заједнице у Десци: "Многи наши обичаји су се временом полако губили, јер су се одржавали по приватним кућама и зависили од појединачне иницијативе. Желимо да Завичајна кућа буде место које ће све те догађаје окупити и сачувати. Овде ћемо обележавати паљење бадњака, свињокољ, ускршње обичаје када се девојке окупљају, као и већ постале традиције попут кувања ајвара и пекмеза. Уместо да наши обичаји нестају, овде ће добити свој трајни дом”, поручио је он.
Након говора Кристифора Брцана и етнолога Фелфолди Ласла, једног од најупућенијих познавалаца српске материјалне културе у овом крају, уследио је свечани чин освећења Завичајне куће. Простор су освештали архијеријски намесник сегедински, протојереј Далибор Миленковић, и дешчански парох Светомир Миличић, благословивши да ова кућа постане трајно место окупљања и заједништва.
У уметничком делу програма наступила је фолклорна група КУД-а „Банат” из Деске, која је уз пратњу оркестра извела сплет банатских игара – симболично, у част новог дома традиције.
Затим се присутнима обратила и др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, и честитала локалној заједници на истрајности и посвећености у очувању свог културног наслеђа.
Тога дана су и малишани првог разреда српске школе у Десци добили поклон-пакете за почетак школске године, које им је уручио Милинко Арсенов из Кикинде, који већ дуги низ година обилази српске школе по Румунији и Мађарској и уз помоћ донатора дарује децу и школе.
Свечаност је завршена пријемом у дворишту Завичајне куће, где су се сви присутни задржали уз пиће, закуску и пријатне разговоре, у топлој и пријатељској атмосфери која је обележила читав овај значајан дан.
Сања Симулов