„Ако Христос није устао, узалуд је вера наша” (1. Кор. 15, 17), речи су богомудрог апостола Павла који васцелим својим бићем сведочи о сили васкрсења у којем је смисао нашег битисања и свеколиког живота.

На том тврдом темељу васкрсне вере, наде и љубави живела је и Јулијана Иванов (рођена Брцан), која се родила у Дески 6. јуна 1935. године од оца Арсе Брцана (ратара) и мајке Милице Брцан (рођена Јанчикин). Истог месеца је и крштена у храму Преображења Господњег у Дески од јереја Јована Гавриловића. Основну Српску школу завршила је у родном месту код познате учитељице госпођице Милице Јовичин. Средњу школу завршава у Дески на мађарском наставном језику. Године 1957. ступа у брак са Петром Ивановим из Ловре са којим има ћерку Ђурђинку.

У Дески је било чланова Богомољачког покрета Светог владике Николаја Охридског и Жичког (1880 – 1956). Они су често одлазили на богомољачка црквено-народна сабрања у манастиру Жича, где је Николај столовао као епископ (највећи црквено-народни сабор био је 1938), да би се помолили заједно са својим владиком и узели од њега благослов. Поред Жиче, много су одлазили у Светињу Мајке Божије у Бачком Петровом Селу. Постоји у архиви црквене општине једна Захвалница из 22. марта 1976. године, приложницима Светињи Мајке Божије у Бачком Петровом Селу. Исту потписује јереј Стеван Крунић, надлежни парох и међу осталом каже „Свемилостиви Господ, заступништвом Пресвете Богородице, нека све благослови Вас приложнике, нека Вас награди својом непролазном наградом и превеликом својом милошћу. Сви нека сте нам Богом благословени и Ваши домови, Ваша деца и сви Ваши мили и драги нека су од Господа заштићени и изобиљем здравља и весеља даровани. Свемилостиви Господ Вас све благословио и све нека Вам је срећно и благословено и на дому и на њиви о Господе на небеси Ти молитву прими”. Иначе, о већим празницима, после Свете Литургије окупљали су се по кућама или просторијама Српске школе, појали богомољачке песме и дружили се. Најпознатија богомољка била је Милица Брцан (1910–1988) која је живела скромно, хранила се од онога што је у својој башти имала, гајила је цвеће које је носила у свим храмовима сегединског намесништва, држала је строго све постове, редовно је ишла у Жичу, по Србији на многим Богомољачким саборима, а и на хаџилук у Свету Земљу. Чланови Дешчанске Хришћанске заједнице, како се та заједница званично називала, а у народу позната као богомољци, били су и: Владимир Брцан, Иван Богосављев, Драгољуб Брцан, Ђурђина Брцан, Софија Рус, Кристина Шевић, монахиња Христина, протођакон Василије Марковљев, Љубинка Рус, Ирина Рус и Латинка Новков.

Последњи „изданак” из овог „духовног луга” је наша сестра Јулијана, познатија као сестра Јуца. Њеној ревности за богослужењима није било на далеко равне. И у време када у Дески није било свештеника, звоно са српске православне цркве се сваке недеље и празника тачно оглашавало у 10 сати, и верни Срби су хитали у цркву. Чланови и чланице Хришћанске заједнице би отпевали сами целу литургију (оно што народ пева), палили би свеће, и остајали у цркви дуго и дуго појући из Духовне лире Владике Николаја.

Сестра Јуца је у својој „домаћој цркви” била строга, озбиљна, држала се строго свих прописаних постова и редовно исповедала и причешћивала. Била је стуб како у породици, свом супругу Пери и својој кћерки Ђурђинки, тако и у парохији свештенику. Помагала је стално својим прилозима обнову нашег храма, а поготово бринула се о његовом благољепију: куповала одежде, покриваче, стихаре, богослужбене књиге и много других потребних ствари у цркви и парохијском дому.

У петак, 12.09.2025. године, након примања Светог Причешћа упокојила се у Господу Јулијана Иванов и тако заслужила вечни одмор, тамо где слављење Бога никад не престаје. Нека јој Господ подари Царство небеско, а свима нама вере, снаге и љубави да не малаксавамо у љубави и добрим делима, како бисмо у погодно време били удостојени да чујемо спасоносне речи које је, верујемо, чула и наша престављена Јуца: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога. (Мт. 25, 21).

Вечан ти помен драга наша сестро, до поновног сусрета и виђења у Царству небеском! Амин!

Протонамесник Светомир Миличић, парох дешчански