Први септембар је одзвонио, сви смо се вратили у наше школске клупе, знајући да је већ сутрадан дугачак пут пред нама. Дана 2. септембра смо раном зором почели наше путовање ка Чешкој. Матуранте су пратили педагози Зорица Панчић, Гордана Ђерђ, Јована Вечић, Снежана Виријевић, Радивој Галић и Милан Ђурић.
Прва дестинација нам је био Беч, некадашњи главни град Аустроугарске монархије. Одржан нам је панорамски провод кроз град из аутобуса, уз нарацију нашег водича Зорана Илића. Он нам је испричао кратку историју града. Касније смо добили доста слободног времена за истраживање и уживање у граду.
Око 18 сати наш аутобус наставља пут ка Чешкој. Прво стајалиште, а уједно и преноћиште нам је било у Чешким Будејовицама. У овом граду смо имали прилике да први пут пробамо традиционалну чешку кухињу. Говеђа супа с говеђим гулашем и чешким кнедлама је била изванредна добродошлица.
Будејовице се истичу по једној од најбољих пивара у Чешкој, па можда чак и Европи.. Дан настављамо путовањем у Чешки Крумлов, град који је под UNESCO-вом заштитом. Лежи на реци Влтави, а тврђава која се налази у самом срцу града потиче из 13. века. С видиковца тврђаве се пружа поглед на цео град. Добијено слободно време смо искористили у обилажењу града и испробавању аутентичних специјалитета. Предвече смо се упутили ка нашој главној дестинацији, Прагу, неуништивом граду који чува архитектуру из доба ренесансе, барока, готике, рокока, реализма и модерне. Смештај нам је био један од Олимпик хотела, познатим по својој доброј туристичкој локацији.
Сутрадан су нас наши водичи провели кроз јеврејску четврт, некадашњи гето, познатији под именом Јозефов. Зауставили смо се код најстарије синагоге а кроз причу се, наравно, поменуо и истакнути писац из доба модерне, Франц Кафка.
С водичем смо наставили туру према Старом месту (Стари град) и стали испред прашког астрономског сата из 15. века, постављеног на Старој градској кући. На сваки пун час из часовника изађу фигурице које одиграју кратку представу. Туру смо завршили шетњом кроз дугачку Вацлавску улицу на чијем врху се налази споменик краља Вацлава, а одмах иза њега Народни музеј.
Поподневно слободно време смо искористили у истраживању града. Прешли смо преко чувеног Карловог моста, разгледали католичку цркву Св. Фрање Асишког, одмарали се у парковима и уживали у јединственој архитектури града. Дану је брзо дошао крај, али ноћни живот се тек будио. Свако се провео на најбољи начин у свом изабраном друштву. Обилазак града је био подељен на два дела.
Наредни дан смо отишли код познате катедрале посвећене Св. Виду из 14. века. Успут смо прошли поред самостана Марије Терезије. Касније смо изашли на панорамски видиковац с којег се видео скоро цели град. За крај туре, водич нас је одвео ког Кафкиног музеја. Испред музеја стоји необичан споменик који је одлика Кафкине бунтовности. Дан се наоблачио, мало смо се прошетали и сели у кафић. Ноћни изласци су за неке били врхунац екскурзије. Велики град је нудио безброј опција за уживање и забаву.
У суботу смо свратили до Немачке, у главни град покрајине Саксоније, Дрезден. Град је познат по својој старој архитектури која вуче корене из 16. века. Водич нас је упознао с историјом града. Прво смо стали у Театреплац трг испред споменика краља Јохана и Семперопере. Шетњом смо видели и разне мурале као што је ‘Марш принчева’, дугачак свега 102 метра и прављен од порцеланских плочица.
Такође смо се прошетали Неумаркт тргом где се налази лутеранска црква Фрауенкирх из 18. века. Уживали смо у слободном времену и немачким специјалитетима.
Вратили смо се назад у Праг. Ноћно дружење се развукло до раних јутарњих часова.
Недељно јутро је освануло а ми смо после доручка кренули на пут. Но, иако се путовање у Чешкој завршило, екскурзији још није био крај. Наша финална дестинација је била Братислава, главни град Словачке. Шетајући главном улицом видели смо познати споменик „Чумил” и стигли до краја, код трга Хлавних Намести. Посрећило нам се јер се баш тог викенда одржавао фестивал народних рукотворина. Најбољи начин да се упознамо са културом и традицијом наших северних суседа.
Мале тезгe су нудиле од хране до лицидерских срца, а успут се одвијао и фолклорни наступ и тако чули словачку музику и видели народну ношњу. Неки су обишли католичку цркву Св. Елизабете из 20. века у стилу сецесије, познату као „Плава црква”. Други су пак обишли катедралу Св. Мартина из 13. века подигнуту у стилу готике и романике. С малог видиковца поред катедрале видео се модерни мост подигнут у част Словачког националног устанка.
У Пешту смо стигли навече, сви још пуни утисака, не верујући да је крај стварно дошао. На нашој задњој генерацијској екскурзији смо се сви максимално зближили, а стара пријатељства су постала још дубља. Свако од нас ће се присећати ове екскурзије на свој начин, свако ће памтити оне најлепше тренутке.
Теодора Почуча, 12/а