У дворишту Културног центра и позоришта Ференцвароша у Будимпешти, у суботу 6. септембра 2025, обележена је прва годишњица свечаног откривања спомен-крста на месту старог српског гробља „иза Орцијеве баште“.
Програм је организовала Српска народносна самоуправа Ференцвароша на челу са председником Бранимиром Ђорђевим.
Овом приликом окупљени су се подсетили значаја бившег гробља, које сведочи о вишевековном присуству и угледу Срба у мађарској престоници. Самоуправу Срба у Мађарској представљао је Душан Вуковић, члан Скупштине ССМ и руководилац КУД-а „Табан“, а догађају је присуствовао и Немања Обрадовић, први саветник Амбасаде Босне и Херцеговине.
Након тога присутнима се обратио Бранимир Ђорђев, председник српске народносне самоуправе Ференцвароша. У свом поздравном говору, председник Ђорђев је истакао значај овог спомен-места, и подсетио на неке угледне Србе који су овде сахрањени. Он је, такође, обавестио присутне да је у току заједнички пројекат Српског института и локалне српске самоуправе – подизање сајта о српским гробљима и спомен-обележјима у Будимпешти. „Сајт ће бити доступан преко QR кода постављеног на плочи крај крста, а његова реализација очекује се до краја године, у зависности од финансијских средстава“, појаснио је он.
Парастос за душе упокојених је одржао парох српске цркве у Пешти, протојереј Зоран Остојић. Он је у својој краткој беседи истакао следеће: „Служба коју смо данас служили зове се парстос. Када бисмо то буквално превели, значење те речи је ’стати уз њега, бити уз неког’. Ми смо данас стали уз све оне који су овде сахрањени, пре свега молитвено, уз помоћ Српске самоуправе у деветом кварту.“
У културном делу програма су учествовали Бранка Башић, хармоникаш Слободан Вертетић, и КУД Бројанице. Окупљени су, након званичног дела програма, наставили дружење на „Бакач фесту“ у срдачној атмосфери, па је тако ово окупљање прерасло у празник заједништва и српске културе, уз поштовања предака.
Будимпешта чува бројне слојеве историје, међу којима и оне мање познате, али дубоко везане за живот српске заједнице. Једно од таквих места је гробље „код Орцијеве баште“, које је постојало између 1810. и 1861. године и било у власништву Српске православне црквене општине у Пешти. Ту су сахрањивани најугледнији српски грађани, све док гробље у другој половини XIX века није затворено, а током XX века потпуно нестало. Памћење о овом месту постепено је ишчезло, нарочито након што је стари српски грађански слој у Пешти замењен новим досељеницима из провинције. Међутим, захваљујући једном документу пронађеном у Архиву Епархије Будимске – плану гробља – поново је откривено где су почивали најзначајнији представници српске заједнице у Пешти. Међу њима су били песник класицизма и адвокат Михаило Витковић, оснивач прве српске препарандије у Сентандреји и будимски почасни грађанин Урош Несторовић, пештански прота и члан Матице српске Георгије Марго, велетрговац и добротвор Наум Бозда, један од оснивача Матице српске у Пешти Георгије Станковић, као и родитељи Евгена Думче, првог градоначелника Сентандреје. Ту су сахрањивани и пештански сенатори, председници и чланови црквене општине, али и занатлије попут чувеног кројача Емануила Лежимирског. Данас, на месту где је било гробље, постављено је спомен-обележје: православни крст и гранитни диптих са двојезичним натписом који подсећа на отворену читуљу. Њиме је обновљено сећање не само на једно ишчезло гробље, већ и на читаву епоху у којој је српска заједница у Пешти имала своје угледне грађане, добротворе и ствараоце.
М. С. / Ж. Б.