Отварање "Српских дана" било је више од протоколарног догађаја: осећала се радост и узбуђење због поновног сусрета који полако прераста у традицију, а било је – макар за неупућене званице – и неких неочекиваних момената
У свечаној сали новог здања Етнографског музеја у Будимпешти 4. септембра 2025. године започела је манифестација „Српски дани – месец српске културе у Мађарској“. Главни организатор серије приредаба везаних за српску културу је, као и ранијих година, Епархија будимска, а покровитељи су Председник Републике Српске и Министарство културе Републике Србије.
Свечаност је окупила бројне угледне званице, представнике политичког, друштвеног и културног живота, али и многобројну публику која је испунила салу музеја. Присуствовали су, између осталих, Жељко Будимир, министар унутрашњих послова Републике Српске, Миклош Шолтес, заменик министра и државни секретар за односе са црквама и националним мањинама, Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине, Њ.Е. Александра Ђуровић, амбасадор Србије, и др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској.
Отварање је било више од протоколарног догађаја: осећала се радост и узбуђење због поновног сусрета који полако прераста у традицију, а било је – макар за неупућене званице – и неких неочекиваних момената. Први тренуци били су у знаку великог признања: митрополит будимски и темишварски Лукијан одликован је титулом витеза Мађарске. Овај чин инвеституре – који је предводио мађарски Ред витеза, основан 1920. године од стране Миклоша Хортија, с циљем да унапреди конзервативне, патриотске и хришћансе вредности – симболично је повезао прошлост и садашњост. „Верујем да су и српска и мађарска нација, испуњавајући своју историјску мисију, како у прошлости тако и у садашњости, чврсти браниоци хришћанске Европе,“ истакао је у свом говору главни капетан реда, витез гроф Јанош Молнар-Гажо, и захвалио се митрополиту Лукијану за вишедеценијски неуморни рад на проповедању хришћанских вредности и унапређењу српско-мађарских односа, што га је учинило достојним ове титуле.
Митрополит Лукијан се у свом свечаном говору захвалио на овом признању, нагласивши да то доживљава не само као личну част него и као израз поштовања према српској православној цркви и према српској духовној и културној баштини. Митрополит је, такође, подсетио на историјски континуитет у својој породици, истакавши да је и његов прадеда био витез Мађарске. Он је томе додао и речи хвале свима који су омогућили да се Дани српске културе поново организују. „Ми можемо да постојимо само ако останемо своји, ако чувамо свој језик, своју веру, своју културу. У томе је кључ опстанка сваког народа, па и нашег“, послао је јасну поруку свим окупљенима митрополит Лукијан.
После првог уметничког наступа, у извођењу Бранке Башић и Лене Ембер из Српског културног центра „Венац“ из Будимпеште, присутнима се обратио и председник Републике Српске Милорад Додик. Он је подсетио да је већ трећу годину заредом покровитељ „Српских дана“, манифестације која обележава вишевековно присуство нашег народа на овим просторима, и указао на политички значај тог континуитета: „Ово је исто тако манифестација посвећена развоју наших добрих односа, наше српске заједнице која овде обитава, ради, доприноси, а ту је присутна више од триста година.“ Председник Додик је истакао како су овдашњи Срби оставили неизбрисиве трагове у политици, култури, науци, а такође и допринели верској разноликости пријатељске Мађарске. Он је додао да Срби воле Мађарску, а да Мађарска узвраћа вишеструко, описујући Мађарску као позитиван пример поштовања свих мањинских и колективних права. Овакав приступ Мађарске омогућио је да Србија, Република Српска и Мађарска остваре пријатељске односе који су најбољи у историји, оценио је Милорад Додик. Он је подсетио и на добру трилатералну сарадњу ових држава на плану економије, развоја инфраструктуре, енергетике, нагласивши да су сви важни пројекти сличног карактера у овом делу Европе везани за ове државе. „Ми смо пријатељи, и мислимо слично. Култура је пут одржавања наше сарадње“, рекао је на крају свог излагања председник Републике Српске.
Након говора председника Додика, поново је наступила Бранка Башић, отпевавши народну песму. На свечаном отварању говорио је и мађарски министар културе и иновација Балаж Ханко. На почетку свог излагања, министар Ханко је рекао како Етнографски музеј није само ризница прошлости, него и простор за интеркултуралну размену. Он је посебно истакао да је циљ „Српских дана“ да додатно зближи Србе и Мађаре, користећи за то језик културе. Балаж Ханко је, такође, обавестио присутне да ће се српско-мађарска сарадња на пољу културе од ове јесени подићи на још виши ниво, пошто ускоро почиње заједничка међудржавна манифестација, „Мађарско-српска културна сезона“ (види уоквирени текст).
Своје виђење значаја манифестације изнела је и потпредседница Владе АП Војводине Сандра Божић, наглашавајући да је управо трајање и истрајност оно што „Српске дане“ чини посебним. „Имамо обавезу да подржавамо рад Епархије и појединаца, како би ’Српски дани’ били још значајнији за све – Србе овде, али и грађане Србије и Републике Српске“, додала је она.
Уметнички део вечери донео је спој песме, покрета и музике. Наступиле су вокалне солисткиње Бранка Башић и Лена Ембер из СКЦ „Венац“, док су балетски прваци Лука Димић и Естер Ковач оживели сцену драматичном кореографијом „Смрт и девојка“. Све је то заокружио гудачки оркестар Народног позоришта Републике Српске, под управом маестра Душана В. Урошевића, подсетивши нас још једном да је музика најснажнији језик интеркултурне комуникације.
Посетиоци су затим могли да прошетају и изложбом „Погледи који трају – српске цркве у Аустроугарској на старим разгледницама“, аутора Милана Кићевца.
Тако су „Српски дани“ и ове године почели са поруком да српска култура у Мађарској није само сећање на прошлост, већ жива и стваралачка садашњост, отворена за дијалог са другима и снажна у чувању сопственог идентитета.
Ускоро креће Мађарско-српска културна сезона
Мађарска и Србија ће од септембра 2025. до лета 2026. године организовати заједничку културну сезону, као доказ успешне сарадње која се последњих година узорно развија. Овај програм ће истовремено градити на заједничком наслеђу – уметности, музици, гастрономији – и отварати нове просторе за сарадњу у различитим културним областима, што ће утицати и на даље јачање економских односа. Мађарско–српска културна сезона биће и израз заједничког става двеју држава у прилог очувању националног идентитета и културних вредности, насупрот тенденцијама које долазе из различитих глобалних центара моћи. Циљ манифестације јесте да кроз бројне догађаје изгради још чвршће мостове између два народа и покаже да је свакодневно заједништво Мађара и Срба снажније него што се често претпоставља. О програму манифестације ћемо благовремено обавестити наше читаоце на страницама нашег листа, као и на нашем порталу, www.snnovineplus.hu
М. С. / Ж.