На традиционалном окупљању владајућег партијског савеза Фидес-КДНП у селу Кетче, мађарски премијер Виктор Орбан одржао је говор којим је поново усмерио пажњу јавности на питање будућности Европске уније.
Овакви скупови су одавно постали повод за премијера Орбана да изнесе своја размишљања не само на тему унутрашње политике, већ и везано за односе Мађарске према Европи и свету. Овога пута главна тема била је питање опстанка и преуређења ЕУ. Орбан је упозорио да би следећи седмогодишњи буџет Уније могао бити и последњи, ако се организација не реформише из темеља. Чак и тај буџет ће, додао је он, бити тешко прихватити, јер велики део новца Брисел жели да усмери ка Украјини, што је у многим државама чланицама спорно. Међутим, уколико до реформи не дође, тај седмогодишњи буџет ће бити последњи, а ЕУ ће се сасвим сигурно распасти – била је његова главна теза.
По Орбановом тумачењу, европски пројекат је у дубокој кризи. Као илустрацију за ту тезу навео је да је 2008. године, уочи глобалне финансијске кризе, Европска унија производила четвртину светског БДП-а, а да је данас тај удео мањи за осам процената. Поред економског назадовања, подсетио је на иступање Велике Британије из ЕУ, на мигрантску кризу, као и на чињеницу да је Европа уплетена у рат са Русијом чији крај се не назире. По његовим речима, ова епоха биће упамћена као време губитка утицаја и моћи Европе, што отвара питање како и да ли Унија уопште може да преживи.
Одговор на то питање Орбан види у својеврсној трансформацији Уније у систем концентричних кругова. Према овој визији, свакој држави би било омогућено да сама изабере степен интеграције који јој највише одговара. У спољни круг ушле би земље које нису чланице, али блиско сарађују са ЕУ у кључним областима попут енергетике и безбедности, а као примере Орбан је навео Велику Британију, Турску и Украјину. Следећи круг чиниле би државе које учествују у заједничком тржишту и Шенгену и уживају у четири основне слободе – кретања људи, робе, услуга и капитала. Трећи круг би обухватао државе које деле заједничку валуту, евро, док би најужи круг представљала група земаља које верују у политичку унију и теже стварању заједничке државе са јединственом спољном, унутрашњом и фискалном политиком.
Иако Орбан није експлицитно рекао у којем кругу види Мађарску, његова дугогодишња политика јасно показује да је одговор други круг. Мађарска би задржала све економске предности заједничког тржишта и слободе кретања, али би остала при сопственој валути и националном суверенитету, без амбиција за даље политичко уједињавање. Управо у томе је суштина његове визије: Европа која ће омогућити различите степене сарадње, уместо једног јединог пута ка све дубљој интеграцији.
Овај модел има своју привлачност за државе које не желе да изгубе контролу над сопственом економијом и политиком, али истовремено не желе да се одрекну користи које доноси европско тржиште. Он омогућава флексибилност и прилагођавање различитим националним интересима. У том оквиру Орбан види прилику за Мађарску да сачува свој суверенитет и избегне уједињење које се у Бриселу све чешће помиње под именом Сједињене европске државе.
Орбанов наступ у Кетчеу је поставио оквир у којем ће се наредних месеци, а можда и година водити мађарска и европска дебата о будућности Уније: да ли ће она кренути ка дубљој политичкој интеграцији, или ће се прихватити сценарио флексибилних кругова који би више личио на економску, него на политичку унију.
Закључак који се може извести из овог говора јесте да Орбан Европу види или као реформисани економски савез, флексибилан и погледу степена интеграције, или као пројекат који ће неминовно пропасти. Његова визија је уједно и предлог како да Унија преживи: напуштањем идеје једног пута ка федерацији и прихватањем различитих нивоа интеграције. Да ли ће ова визија постати стварност зависиће од тога како ће на њу реаговати друге европске престонице, али је извесно да ће Орбанова концепција концентричних кругова у наредним годинама бити један од полазишта у расправи о томе шта уопште значи Европска унија и куда она иде.
Милан Степанов