Српска заједница у Сентандреји окупила се у недељу, 31. августа 2025, на изворишту „Стара вода“ надомак града, на традиционалној молитвеној свечаности.
На свечаности која се, по обичају, одржава у недељу после празника Успења Пресвете Богородице, обављен је чин освећења воде и заједничка молитва верника.
Као и сваке године, верници су се и сада окупили већ у преподневним часовима, како би се дружили, уз унапред припремљену храну и пиће, у предивном амбијенту око извора. У четири поподне отац Војислав Галић је служио вечерње, уз саслужење свештенства Епархије Будимске. Окупљени су се, кроз молитву и благодарност, подсетили значаја овог светог места и на историјско присуство Срба у Сентандреји. Након освећења воде уследило је дружење и свирка: окупљене је својом хармоником развеселио Ладислав Халас.
Миленко Маргаритовић, председник Српске самоуправе у Сентандреји и организатор овогодишње прославе, поделио је са нама своја сећања на нека давна окупљања на Старој води. Он је испричао да га ово место увек враћа у детињство, када га је отац будио рано ујутру и водио „у шуму“, како су говорили. „Одмах након буђења смо спремали доручак, а ја сам гледао како стари точе ракију, пиво, вино. Долазили су гости из Помаза, Калаза, Сентандреје, Чобанца, Будимпеште. Свако је донео нешто да попије и свако је нудио храну коју је спремио. Као дете сам то доживљавао као велико дружење, уз музику и коло.“ Председник Маргаритовић је нагласио да је и генерација његовог оца организовала дружење на исти начин као што се организује данас: у четири сата после подне служено је вечерње поред крста, а затим је следила музика и весеље. „Млади су помагали, носили шта треба, трудећи се да наставе традицију. Стари су чували овај обичај од давнина, а ми млади смо га преузели и преносимо га даље“, каже он.
Говорећи о данашњем сабрању, истакао је да га организује Српска самоуправа у Сентандреји, без финансијске подршке са стране. „Све радимо сами. Сада можда нема толико народа као некад, али ми бисмо волели да овај обичај настави да живи – цео дан дружења, вечерње, музика. И то није само за Србе из Сентандреје, већ и за све Србе из околине, и из целе Мађарске.“ Он је нагласио да на славље долазе и Мађари из Сентандреје и околине, који донесу коју флашу вина, а домаћини свима спремају ћевапе и послуже пиће и храну. „Ко год дође, не мора ништа да плати. Добије храну, пиће и добар провод. Ваздух је чист, шума је лепа, и мени је драго што ту свако сваког воли.“
Маргаритовић је подсетио и на предање о патријарху Арсенију III Чарнојевићу, који је, по причи, управо на овом месту стао и забо штап, што је у народу протумачено као знак. „Овде постоји нека посебна атмосфера, енергија која те окружује“, каже он.
Најјаче утиске ипак му буде успомене на оца. „Мени је мало тешко због тате. Као дете сам осећао да је ово његов дан. Он је ово волео. А кад ја данас дођем, њега више нема, и то ми у души остане као горчина.“
Стара вода – патријархов извор у срцу Сентандреје
Недалеко од Сентандреје, изнад некадашњег села Збег, налази се једно од најпознатијих заветних места српске заједнице у Мађарској – извор који народ зове Стара вода или Патријархова вода. Ово скромно извориште, окружено зеленилом и старим стазама, у себи чува вековну успомену на једну од најтежих и најсудбоноснијих епизода српске историје – Велику сеобу Срба крајем XVII века. Према предању, управо је на овом месту 1690. године, уморни Патријарх Арсеније III Чарнојевић предводећи народ који се повлачио пред османском војском, застао са својим сапутницима да се одмори. Народ је у томе видео знак и утеху: извор живе воде на тешком путу изгнанства постао је симбол божјег промисла и духовне снаге за оне који су оставили домове јужно од Саве и Дунава. Отуд и назив, Патријархова вода. Није реч само о топониму, већ о месту које у народној свести спаја географију, историју и веру. За Србе у Сентандреји, Стара вода је вековима била подсетник да заједница опстаје захваљујући истрајности, саборности и духовном ослонцу на цркву. Данас је извориште уређено као свето место са спомеником и извором, као мали меморијални простор. За туристе и посетиоце Сентандреје, „малог града-музеја“ са бројним српским црквама и манастирима, Стара вода је мање позната него знаменитости у центру града. Али за локалне Србе, она је можда и најдубљи симбол – неми сведок историје и тајни чувар идентитета. Скромни извор, скривен од погледа неупућених, већ више од три века чува причу о народу у покрету, о изгнанству и нади, о патријарху који је предводио свој народ, и о живој вези која траје све до данас.
Милан Степанов