Овај дан посвећен је виноградима, грожђу, винским подрумима и вредним рукама које су радиле и сачувале род.

И ове јесени, после празника Преображења организована је пударина у Медини. Реч „пударина“ значи чување грожђа од лопова. Тај дан посвећен је винограду, грожђу, винским подрумима и вредним рукама које су радиле и сачувале род. За пудара смо ове године именовали виноград Алексе Сокића, пошто он, поред свог аутомеханичарског заната, стиже да ради и међу редовима сланкаменке.

Како се предвече време наоблачило и запретила киша, у последњем тренутку преселили смо пударину у некадашњу српску школу. Пошто је Алексин виноград још изнад „Средње стазе“, није било згодно по киши пењати се на брдо. Ту се пекао роштиљ, точило вино, а сто био украшен грожђем. Све је то употпуњено хармоником, на којој је свирао Антун Визин. Тако су се поново срели некадашњи пријатељи.

Певало се, играло и причало о давним временима, када су са нама још били наши свирачи: чика Тихомир Сецујац, Ранко Сокић, Саво Козић и Милан Козић, Јован Ракић и Стеван Пеовић. А песма се орила све до касне вечери: „Еј, јесен права, Госпојина мала… Еј, пударице, је л’ сазрела Ранка…“

Савета Сокић, читатељка СНН-а из Медине