Упркос изузетно високој температури, такмичењу кулинара одазвало се десетак екипа из Мађарске, Србије и Хрватске за које је организатор обезбедио одговарајући простор, шаторе, клупе и оно што је најважније, пет килограма најфиније дивљачи, како би имали све услове да кулинарска знања покажу у најбољем светлу.

На простору испред монументалног здања дворца из времена Хабзбурга надомак села Сантова 16. августа по други пут је приређена међународна кулинарска смотра, фестивал „Гастрокулт” и такмичење у припремању дивљачи које је организовала сантовачка општина на челу са начелником села Габором Варгом.

Стручни жири у саставу председник Тибор Ђурица и кувар Иштван Будаи овом приликом су похвалили вештине такмичара, кавалкаду разних укуса, оригиналних идеја и истинских гастрономских угођаја. Прво место освојио је Ференц Хуњак, који је припремио јелењи рагу у котлићу са пире кромиром и печуркама. Екипе из Србије стигле су из Апатина и Купусине и обе су се на такмичењу представиле гулашем од дивље свиње, за који су рекли да су га намерно кували без јаких зачина, са посебно одабраним аромама, што одступа од уобичајене љуће варијанте.

Гојко Грбић, туристички радник у пензији и вођа апатинске екипе каже да су се са Сантовчанима упознали у оквиру регионалне међународне сарадње на чувеним апатинским рибарским вечерима и већ други пут учествују на „Гастрокулту”.

„Рецепт смо ове године мало модификовали. Код дивљачи је динстање јако важно. Лук и месо морају да се динстају сат и по времена заједно, што многи не знају. Ми се налазимо на територији природног резервата Горње Подунавље и јела од дивљачи нам нису страна. Ово је опет један изазов, човек увек нешто ново научи. Ко воли гастрономију и дружење на оваквим местима стекне много пријатеља, искуства и свега осталог. Врло је важно да док се јело припрема кувар мора да буде прибран, да не конзумира алкохол, како би могао да осети све те мирисе и укусе што дивљач има. Е, кад заврши, онда може да почне полако да залива са ракијом, вином, или пивом. Док се кува јако је важно да прва три сата на то заборави.“, открива нам шеретски „мале тајне великих мајстора кухиње”.

Милан Шкрбић, председник Скупштине општине Апатин такође је други пут у Сантову и сигуран је да ће се сарадња на обострано задовољство наставити и даље:„Сви људи који су овде воле лов, риболов, реку и то нас повезује. Имамо много заједничких тема. Ми баш и нисмо неки специјалисти за мађарски гулаш, али смо најбољи и најпознатији по апатинском аласком рибљем паприкашу. Битно је да смо овде и да се дружимо. Дошао сам са сином и два унука, има ли лепше од тога?”

Разговору се прикључује и Атила Ходовањ, секретар месне заједнице побратимљеног бачванског места Купусина: „Атмосфера је одлична, међусобно се упознајемо, дружимо. Рецептура је слична, користимо исте зачине као и наши преци. Оваква сарадња има значај и онда ако омладина одлази из мањих места. Организујемо заједнички лов, пецање, културне и спортске садржаје.”

За све присутне били су обезбеђени и додатни програми за децу, бесплатна вожња туристичким возићем, фотографска изложба на отвореном, све то уз музицирање неколико оркестара из околине.

С. М.