Први дан екскурзије деветих разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти започео је у поласком испред школе на Тргу ружа. Ученици су се, у пратњи професора Изабеле Данко, Ерике Котхенц и Андрее Мештер Апјок, возом упутили ка језеру Веленце, а на одредиште су стигли нешто прије пола десет.

По доласку је подијељено слободно вријеме, које је свако искористио на свој начин – неки купајући се у води, неки уз спортске активности, а неки у шетњи или разговору у хладу. Око поднева започела је планирана активност – заједничко веслање. Било је оних којима је то био први сусрет с веслом, али је било неколико ђака који су већ стекли искуство у веслању, па је читав доживљај протекао у духу сарадње и уживања. По завршетку поменуте узбудљиве активности, око 14 часова, услиједио је заједнички ручак на споредној плажи. Након тога, остало је још мало времена за одмор и посљедње минуте крај воде. Око 17 часова ученици су кренули назад за Будимпешту – повратак је био тих и испуњен утисцима.

Други дан екскурзије донио је другачији садржај. Ујутру у 8:30 сати, ученици су кренули из школе на ново путовање, овом приликом возом. Овај пут маршрута је водила ка Геделеу, граду познатом по величанственом дворцу из доба Хабзбурга. Поменути градић се налази двадесет и пет километара удаљен од мађарске пријестонице. По доласку, слободно вријеме искоришћено је за шетњу по пространом дворском парку и разгледање његових уређених стаза и зеленила.

У 12:00 часова започело је стручно вођење кроз сам дворац који је највећи барокни каштељ у Мађарској. Ђаци су имали прилику да сазнају много тога о значају који је ова палата имала у оквиру историје царске куће Хабзбурговаца. Знатижељни гимназијалци су успјели да сазнају много интересантних детаља о животу краљице Елизабете која је остала упамћена по свом надимку Сиси. Она је често боравила у Геделеу. Просторије, намјештај и умјетничке слике дочарали су дух једног давно прохујалог, али и даље присутног времена.

Како смо сазнали испрва је палата припадала грофовској породици Грашалковића. Поводом крунисања 1867. године, мађарска држава је дворац поклонила угарском краљу Фрањи Јосифу и његовој супрузи краљици Елизабети Баварској. Почев од тих дана раскошни дворац постао је њихово омиљено одмаралиште.

Баштовани краљевске палате су сваки пут, када би сазнали да ће краљица Сиси ускоро боравити у дворцу, обавезно засадили њено омиљено цвијеће: љубичице и дан и ноћ. Током својих посјета краљица Елизабета је у својој резиденцији радо окупљала угледне представнике угарске аристократије и често полазила са њима у лов на дивљач.

Након обиласка, који је трајао око сат и по времена, услиједило је мало слободног времена у центру града за одмор, куповину сувенира и лагану шетњу. Повратак за Будимпешту био је у 14 часова. Ова два дана представљала су више од обичног путовања – била су прилика за дружење, нова искуства и заједничке тренутке. Изван учионице, учење је добило другачији облик – кроз доживљај, откривање и сарадњу. Управо таква искуства остају упамћена и носе се са собом као дио нечег већег од наставног плана – као сећања на школске дане. Понекад се најврједније лекције не уче уз таблу и свеску. Управо то су потврдили ђаци деветих разреда СОЦ „Никола Тесла” помоћу два дана ван школских клупа — у природи, у покрету и у додиру с историјом.  

Марија Бркић, ученица 9/ц